Navedenom presudom obavezan je okrivljeni AA da u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, plati na ime troškova krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju iznos od 18.750,00 dinara, a Osnovnom sudu u Prokljuplju iznos od 15.432,00 dinara, kao i paušalni iznos u tom sudu u iznosu od 4.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 141/23 od 28.11.2023. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Marka Jovanovića i po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju K br 145/23 od 21.07.2023. godine samo u pogledu odluke o pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela izvršenog prema oštećenom BB i u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, pa je Viši sud u Prokuplju okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koja mu je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 3 meseca, pa mu je izrekao uslovnu osudu tako što je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i odredio da se kazna zatvora prema okrivljenom neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 1 godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP u vezi sa članom 16. stav 2, 4. i 5. ZKP i člana 23. i 14. KZ, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede člana 437. tačka 2) u vezi sa članom 439. tačka 1) i članom 441. stav 1. ZKP u vezi sa članom 2. ZKP, članom 14. stav 2, članom 22, 23. i 25. KZ, kao i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i pogrešno i nepotpunog činjeničnog stanja, član 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane odluke preinači, tako što će okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 16. stav 5. ZKP, osloboditi za krivično delo koje mu je optužnim predlogom stavljeno na teret i odrediti da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, kao i da dosudi troškove na ime nagrade za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti od strane advokata u visini od 54.000,00 dinara.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u izrekama pobijanih presuda prekoračena optužba, na taj način način što su sudovi uneli više elemenata krivičnog dela nego što je to optužbom bilo stavljeno na teret. Optužnim aktom okrivljenom je bilo stavljeno na teret da je „u uračunljivom stanju“ preduzeo aktivne radnje čime je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, dok se u prvostepenoj i drugostepenoj presudi u izrekama navodi da je okrivljeni u stanju uračunljivosti preuzeo aktivne radnje, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svoga dela, pa je sud na taj način prekoračio optužbu svojevoljno dodajući subjektivne elemente i to svest o zabranjenosti dela, čime se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju KT 340/22 od 05.12.2022. godine proizilazi da je okrivljeni AA u vreme, na način i na mestu bliže opisanom u izreci optužnog akta u stanju uračunljivosti i sa umišljajem primenom nasilja ugrozio telesni integritet članova svoje porodice... pri čemu je bio svestan protivpravnosti dela i hteo njegovo izvršenje.

Iz izreke prvostepene i drugostepene presude u odnosu na koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je okrivljeni AA u vreme, na način i na mestu, u stalju uračunljivosti, sa umišljajem primenom nasilja ugrozio telesni integritet članova svoje porodice... pri čemu je bio svestan protipravnosti i zabranjenosti dela i hteo njegovo izvršenje.

Odredbom člana 22. stav 1. KZ propisano je da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Članom 14. stav 1. KZ propisano da je krivično delo ono koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

Po nalaženju Vrhovnog suda i iz optužnog akta u ovom krivičnom predmetu i iz izreka prvostepene i drugostepene presude, jasno proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom postupao u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, kao i da je bio svestan protivpravnosti dela i hteo njegovo izvršenje.

Po nalaženju Vrhovnog suda, svest o protipravnosti podrazumeva da je okrivljeni bio svestan da su radnje koje preduzima protivne pravu, odnosno da nisu dozvoljene i da su zabranjene. Samim tim, sud dodavanjem u izreku reči, koje nisu navedene u optužnom aktu, da je okrivljeni AA „bio svestan zabranjenosti dela“ nije dodao subjektivni elemenat krivičnih dela za koje je okrivljenog oglasio krivim, jer je svest o zabranjenosti dela, po nalaženju Vrhovnog suda obuhvaćena svešću o protivpravnosti, koja je navedena i u optužnom aktu.

Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, dodavanjem svesti o zabranjenosti dela na strani okrivljenog u izreke pobijanih presuda, a u situaciji kada je optužnim aktom okrivljenom bilo stavljeno na teret da je bio svestan protivpravnosti dela, nije prekoračena optužba, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da na strani okrivljenog kritičnom prilikom nije postojala uračunljivost, jer je radnju preduzeo u alkoholisanom stanju da tokom postupka nije utvrđeno da li je okrivljeni postupao u stanju smanjenje uračunljivosti, kao i da li se u konkretnom slučaju radi o skrivljenoj uračunljivosti, pa su presude donete uz povredu člana 437. tačka 2) u vezi sa članom 439. tačka 1) i članom 441. stav 1. ZKP u vezi sa članom 2. ZKP, članom 14. stav 2, članom 22, 23. i 25. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iako je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu podnet iz formalno dozvoljenog razloga – povrede zakona iz člana 439. stav 1. ZKP (u vezi povrede člana 437. tačka 2), članom 441. stav 1. ZKP u vezi sa članom 2. ZKP, članom 14. stav 2, članom 22, 23. i 25. KZ) - suštinski se u obrazloženju navedene povrede ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), koje, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je podneti zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić