Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog AA kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac svojim navodima kojima obrazlaže ovaj razlog uopšte ne ukazuje da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili da je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili da je stvar već pravnosnažno presuđena ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje (što je osnov za postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP), već zapravo samo ukazuje da je shodno odredbama članova 105. tačka 6) i 107. stav 1. KZ nastupila relativna zastarelost izvršenja novčane kazne, isticanjem da kako je u konkretnom slučaju proteklo dve godine od pravnosnažnosti presude Osnovnog suda u Boru K.405/16 od 12.09.2017. godine kojom je okrivljenom izrečena novčana kazna, to je sud trebalo da konstatuje relativnu zastarelost izvršenja novčane kazne, a ne da donese pobijana rešenja o zameni okrivljenom izrečene novčane kazne kaznom zatvora.

Kada je u pitanju zastarelost, branilac okrivljenog, u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i zbog povreda odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju samo u pogledu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP koja se odnosi isključivo na zastarelost krivičnog gonjenja, dok nasuprot tome nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog zastarelosti izvršenja pravnosnažno izrečene novčane kazne u smislu povreda odredaba članova 105. tačka 6) i 107. stav 1. KZ, a na koje povrede se ukazuje izloženim navodima zahteva.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 1. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na razlog zbog kojeg u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa kako povreda ove odredbe nije predviđena kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Todorovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                            Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić