Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac mal. sada punoletnog AA, adv. Rastko Ružičić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da Apelacioni sud u Novom Sadu u ponovljenom postupku nije postupio po primedbama navedenim u presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz 525/19 od 05.06.2019. godine, te pobijanim rešenjima nije usvojen u celosti zahtev branioca na ime isplate nužnih i opravdanih troškova krivičnog postupka koje je mal. sada punoletni AA imao, na ime izjavljenih redovnih i vanrednih pravnih lekova, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je nakon usvajanja zahteva za zaštitu zakonitosti branioca mal. sada punoletnog AA, adv. Rastka Ružičića presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz 525/19 od 05.06.2019. godine i ukidanja pravnosnažnih rešenja, Apelacioni sud u Novom Sadu, doneo pobijano rešenje Kžm1 136/18 od 15.08.2019. godine, kojim je usvojen zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka advokata Rastka Ružičića na ime odbrane mal. sada punoletnog AA u iznosu od 46.500,00 dinara, koji padaju na teret budžetskih sredstava Republike Srbije, a da je rešenjem Kžm2 84/19 od 31.10.2019. godine odbijena kao neosnovana žalba navedenog branioca.

Dakle, pobijanim rešenjima u celosti je usvojen zahtev branioca za naknadu troškova krivičnog postupka na ime pristupa i odbrane na sednici žalbenog veća, u iznosu od 46.500,00 dinara, pa su stoga suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

Odredbom člana 267. ZKP je propisano, da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno odredbi člana 261. do 266. ovog zakonika.

Prema odredbi člana 262. stav 1. ZKP, u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiće se ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose. Da bi o tome odlučio sud pravnog leka mora imati zahtev za naknadu troškova. Stoga u postupku po pravnim lekovima, zahtev za naknadu troškova mora biti postavljen u podnetom pravnom leku (u konkretnom slučaju izjavljenom redovnom i vanrednom pravnom leku), o kojima u skladu odredbe člana 267. ZKP, odlučuje sud pravnog leka, pa se neosnovano zahtevom ukazuje da je o navedenim troškovima trebalo odlučiti pobijanim rešenjima.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca mal. sada punoletnog AA, adv. Rastka Ružičića, ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Takođe, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, da je Apelacioni sud u Novom Sadu, donoseći pobijana pravnosnažna rešenja povredio i odredbu člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, imajući u vidu da u konkretnom slučaju, sudija Branka Bančević, nije učestvovala u donošenju prvostepenog rešenja, protiv kog je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, već je kao predsednik veća odlučivala o izjavljenoj žalbi protiv ovog rešenja, tj. učestvovala u donošenju drugostepenog rešenja, te po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, postupala u skladu sa odredbama ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić