Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 624/20 od 09.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K broj 695/17 od 24.01.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Vladimir Gavrić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da ni u optužnom aktu, a ni u pobijanim presudama, u izreci, nije navedeno koje su to poslove javne bezbednosti obavljali oštećeni policijski službenici. Stoga je, prema stavu branioca, pogrešnom primenom zakona, okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, iako je u konkretnom slučaju bilo mesta primeni odredbe člana 23. stav 1. ZJRM, koja propisuje krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti, a za koje je propisana blaža kazna. Takođe, u zahtevu se ističe da u konkretnoj pravnoj stvari „nema ugrožene javne (ili državne) bezbednosti, da bi se u tom pravcu posmatralo postupanje službenih lica prilikom vršenja službene dužnosti u okviru policijskih poslova zaštite javne bezbednosti i u tom smislu primenio član 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već ima običnog, klasičnog i sl. vršenja službene dužnosti u okviru policijskih poslova od strane oštećenih policajaca, što podrazumeva primenu odredbe člana 23. stav 1. ZJRM“.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ čini onaj ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti, dok je za kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava dva potrebno da je izvršenjem dela iz stava jedan službenom licu nanesena laka telesna povreda ili je prećeno upotrebom oružja, a za kvalifikovani oblik iz stava tri istog člana, pored ostalog, neophodno je da je delo iz stava jedan i dva učinjeno prema službenom licu u vršenju poslova javne ili državne bezbednosti.

Odredbom člana 23. stav 1. ZJRM, propisano je da krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti čini onaj ko preti da će napasti, pokuša ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana dva tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Dakle, krivično delo iz člana 23. ZRJM, jeste specijalni oblik krivičnog dela iz člana 323. KZ, koje postoji kada se radi o napadu na službeno lice u vršenju samo jednog od niza poslova javne bezbednosti (član 30. stav 3. tačka 5. Zakona o policiji), i to poslova održavanja javnog reda i mira, a koji napad mora biti usmeren na ometanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti održavanja javnog reda i mira.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je kritičnom prilikom, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, napao i pretio da će napasti službena lica u vršenju službene dužnosti – oštećene policijske službenike PS Stara Pazova – BB, VV i GG u vršenju poslova javne bezbednosti, koji su kao interventna patrola obilazili naselje Banovce – Dunav, tako što se oštećenima obratio rečima „Ćao pandurčići“, pa kada su oštećeni prišli okrivljenom kako bi od njega zatražili ličnu kartu ... oglušio se o naređenje i napao oštećenog policijskog službenika BB tako što je levom nogom obuvenom u patiku udario oštećenog u desnu butinu, od kog udarca se futrola sa službenim oružjem oštetila – pukla na pola i službeno oružje palo na tlo, zbog čega su intervenisali oštećeni policijski službenici VV i GG, hvatajući okrivljenog za ruke i postavljajući mu tzv. „ključ na laktu“, te ga uveli u službeno vozilo policije radi dovođenja u prostorije PS Stara Pazova, nakon čega je okrivljeni i u službenom vozilu oštećenima uputio pretnje bliže opisane u izreci presude, pri čemu je bio svestan svog dela, njegove zabranjenosti i hteo izvršenje istog.

Kako su, dakle, u izreci pravnosnažne presude naznačene sve činjenice i okolnosti, kako objektivne, koje se odnose na radnju izvršenja okrivljenog, tako i subjektivne, koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. uvezi stava 1. KZ (napad na oštećenog policijskog službenika BB a zatim i pretnje upućene svim oštećenima, službenim licima, prilikom vršenja poslova javne bezbednosti) to je po oceni ovoga suda, pravilnom primenom zakona, okrivljeni AA pravnosnažnom presudom pravilno oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da u njegovim radnjama nema bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela, već elemenata krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić