U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Milene Rašić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Mihaila Rađenovića, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mihaila Rađenovića – advokata Gorana Karadarevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 72/21 od 06.02.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 437/23 od 26.09.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 23.01.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Mihaila Rađenovića – advokata Gorana Karadarevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 72/21 od 06.02.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 437/23 od 26.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 72/21 od 06.02.2023. godine okrivljeni Mihailo Rađenović oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine u sticaju sa krivičnim delom izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 3 meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 08.07.2020. godine do 12.11.2020. godine. Na osnovu člana 348. stav 6. KZ oduzeta je kašika ručne bombe sa oznakom .. i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 437/23 od 26.09.2023. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Mihaila Rađenovića i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 72/21 od 06.02.2023. godine preinačena, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom Mihailu Rađenoviću uzeo kao pravilno utvrđene kazne i to za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. i 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, a za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a za koja je prvostepenom presudom i oglašen krivim, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok su, u preostalom delu žalba branioca okrivljenog Mihaila Rađenovića i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u celosti, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Mihaila Rađenovića – advokat Goran Karadarević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijanu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 437/23 od 26.09.2023. godine ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili istu preinači tako što će žalba branioca na presudu Višeg suda u Novom Sadu K 72/21 od 06.02.2023. godine biti usvojena i predmet vraćen na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava nalaz i mišljenje veštaka biološke struke, obzirom da je navedeno veštačenje zasnovano ne na neposredno uzetom DNK profilu okrivljenog, u smislu uzimanja njegovog DNK putem brisa za potrebe tog veštačenja i postupka koji se vodi protiv okrivljenog, već posredno, tako što se njegov DNK profil već nalazio u arhivi Biološkog fakulteta, a koji fakultet je i radio veštačenje. Po stavu odbrane, na opisani način, povređen je i Zakon o nacionalnom DNK registru. Obrazlažući navedenu povredu zakona branilac navodi da prema odredbi Zakona o nacionalnom DNK registru, DNK registar sadrži bazu DNK profila utvrđenih iz nespornih bioloških uzoraka (odredba člana 5. Zakona). Prema odredbi člana 6. pomenutog Zakona, laboratorija koja po naredbi organa postupka izvrši DNK analizu dužna je da istovremeno sa dostavljanjem zapisnika o veštačenju organu postupka, dostavi utvrđene DNK profile i raspoložive identifikacione podatke Ministarstvu, radi unosa u registar. U članu 10. tog zakona se navodi da su DNK laboratorije na teritoriji Republike Srbije u obavezi da Ministarstvu dostave DNK profile. Imajući u vidu odredbe Zakona o DNK registru, jasno je da DNK profili smeju da se čuvaju samo u nadležnom ministarstvu, a da laboratorija odnosno Biološki fakultet ne sme da ima registar DNK profila i isti je dužan da DNK profile prosledi Ministarstvu. Iz navedenog, branilac iznosi zaključak da je čuvanje DNK profila okrivljenog od strane Biološkog fakulteta potpuno nezakonito.

Iznete navode zahteva, Vrhovni sud, ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani 3, stav šest, strani 4 i strani 5, stav jedan, dva i tri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić