Istom presudom obavezan je okrivljeni da na ime troškova krivičnog postupka VJT u Novom Sadu plati iznos od 358.759,07 dinara, a Višem sudu u Novom Sadu u iznosu od 32.209,00 dinara, sve u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i sudski paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 830/21 od 28.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Nikole Prošića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nikole Prošića, advokat Boško Talančevski, zbog bitnih povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Prošića, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da su nižestepene presude zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati – na dokaznom materijalu (SMS porukama) sadržanom u uređajima za automatsku obradu podataka – mobilnom telefonu oduzetom od okrivljenog Nikole Prošića.

Branilac navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da pretresanje telefona nije izvršeno u skladu sa naredbom Višeg suda u Novom Sadu Kpp 159/18 od 11.04.2018. godine, odnosno nije izvršeno u roku od 8 dana od dana donošenja naredbe, već tek 22.07.2020. godine, a ne 12.04.2018. godine, kako je to navedeno u zapisniku o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi.

Nadalje, u zahtevu branioca okrivljenog, ističe se da je pretresanje telefona nezakonito jer braniocu i okrivljenom nije dostavljena naredba o pretresu i isti nisu obavešteni o vršenju pretresa, te ovom pretresu nisu ni prisustvovali.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Prema članu 438. stav 2. tačka 1) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama tog zakonika ne može zasnivati, dakle, za postojanje ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka, nužno je da je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Članom 16. stav 1. ZKP propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi, ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, dok je članom 84. stav 1. ZKP propisano da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Odredbom člana 152. stav 3. ZKP propisano je da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzima na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica.

Navedenom zakonskom odredbom dakle izričito je propisano da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka, u koje uređaje nesumnjivo prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, spada i mobilni telefon, preduzima na osnovu naredbe suda.

Iz podataka u spisima predmeta proizilazi da je pretres telefona oduzetog od okrivljenog Nikole Prošića izvršen dana 12.04.2018. godine, po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp 159/18 od 11.04.2018. godine kojom je shodno članu 152. stav 3. ZKP, a po predlogu javnog tužioca, određeno da Služba za specijalne istražne metode MUP RS obavi pretres mobilnog telefona oduzetog od okrivljenog Nikole Prošića, na okolnosti komunikacije putem poziva i poruka sa evidentiranjem broja telefona sa kojima je komunicirao, vremena komunikacije, sadržine poruka i sadržine imenika mobilnih telefona. Pretres je obavljen u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, a što proizilazi iz zapisnika Službe za specijalne istražne metode – Odeljenja za elektronski nadzor MUP RS – UKP 03/2/9 broj 243/18.

U vezi sa tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da datum koji branilac ističe kao datum obavljenog pretresa telefona - 22.07.2020. godine, predstavlja datum kada je sačinjen izveštaj o prikupljanju podataka iz mobilnih telefona i SIM kartica okrivljenog Nikole Prošića, Službe za specijalne istražne metode MUP RS, koji izveštaj je sud, kao i napred navedenu naredbu na glavnom pretresu pročitao kao dokaz i pregledao CD sa sadržinom mobilnog telefona.

Suprotno navodima zahteva, neobaveštavanje okrivljenog i njegovog branioca o izvođenju ove dokazne radnje ne čini dokaze proistekle iz te radnje nezakonitim, već se eventualno može raditi o relativno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, jer je branilac bio u mogućnosti da se upozna sa ovim dokazima (strana 3. stav 3. drugostepene presude), a svakako je upoznat sa njima na glavnom pretresu na kom su neposredno izvedeni.

Kako iz same naredbe proizilazi da je ista obrazložena i da sadrži sve elemente propisane zakonom, te da je pretres mobilnog telefona okrivljenog obavljen u roku od 8 dana, shodno kako članu 155. stav 3. ZKP, tako i roku ostavljenom u naredbi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sadržaj SMS poruka predstavlja zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati, pa su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da način izvođenja dokaza i zasnivanje presude na istima predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Nadalje obrazlažući ovu povredu zakona, branilac okrivljenog kao nezakonit dokaz označava i naredbu o pretresanju stana i drugih prostorija Višeg suda u Novom Sadu Kpp 148/18 od 02.04.2018. godine, koju je prvostepeni sud koristio kao dokaz u dokaznom postupku iako izvođenje ove naredbe, nije predloženo od strane javnog tužioca ni u optužnom aktu, ni na pripremnom ročištu i pored saznanja o njenom postojanju. Prema stavu branioca, ova naredba, predstavlja nezakonit dokaz, a samim tim i ostali dokazi koji su proistekli iz te naredbe (zapisnik o pretresanju, potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kasnija veštačenja opojne droge i DNK tragova i dr.) predstavljaju nezakonite dokaze obzirom da su prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode zahteva, ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 15. stav 4. ZKP, sud može dati nalog stranci da predloži dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivrečni i nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud bio ovlašćen da na glavnom pretresu održanom pred tim sudom po službenoj dužnosti izvede kao dokaz predmetnu naredbu, jer je to bilo neophodno da se predmet dokazivanja svestrano raspravi, pri čemu su na glavnom pretresu bili prisutni i okrivljeni i njegov branilac, kada su imali mogućnost da iznesu primedbe na navedeni dokaz i način njegovog izvođenja.

Samim tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da naredba o pretresanju stana i drugih prostorija Višeg suda u Novom Sadu Kpp 148/18 od 02.04.2018. godine ni sama po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama ZKP i sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, ne predstavlja dokaz koji u smislu člana 84. ZKP, nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, s tim što obrazlažući navedenu povredu zakona branilac osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i načinom na koji su činjenice koje se tiču vremena izvršenja krivičnog dela, utvrđene, čime ukazuje na povredu člana 440. ZKP.

Kako povreda odredbe člana 440. ZKP, ne spada u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                              Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić