U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Nikole Dumnića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 12 K 248/16 od 21.02.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1054/19 od 12.12.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12. februara 2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nikole Dumnića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 12K.broj 248/16 od 21.02.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1054/19 od 12.12.2019. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 12K.broj 248/16 od 21.02.2019. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.04.2010. godine do 09.06.2010. godine, te od 11.05.2016. godine do 12.05.2016. godine.

Istovremeno, na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i sudskog paušala i određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Istom presudom, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, okrivljeni BB oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 1054/19 od 12.12.2019. godine, usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Zarića, advokata Nikole Dumnića i advokata Igora Tomića, presuda Višeg suda u Beogradu 12K.broj 248/16 od 21.02.2019. godine preinačena je u odnosu na ovog okrivljenog, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljeni AA zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.04.2010. godine do 09.06.2010. godine i od 11.05.2016. godine do 12.05.2016. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenog u preostalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, te u delu u kojem se odnosi na okrivljenog BB, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Dumnić, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima u koje je prvostepeni sud izvršio uvid – zapisnicima o prepoznavanju lica od 14.04.2010. godine i o prepoznavanju predmeta od 15.04.2010. godine, obzirom da ovim dokaznim radnjama nije prisustvovao branilac okrivljenog AA, koji nije ni obavešten o njihovom preduzimanju, i pored toga što je zahtevao da bude obavešten o radnji prepoznavanja lica. U zahtevu se ističe i da je prema iskazu svedoka – oštećenog VV, radnji prepoznavanja predmeta prisustvovala i ženska osoba, čije prisustvo nije zapisnički konstatovano.

Prema stavu branioca, navedene dokazne radnje izvršene su protivzakonito, jer braniocu nije bilo omogućeno da istima prisustvuje, a što je suprotno odredbi člana 68. stav 1. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a pobijane presude se zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP-a ne mogu zasnivati, dok je zaključak iznet u pobijenim presudama – da je radnja prepoznavanja lica izvršena u skladu sa odredbama ZKP-a i da prilikom preduzimanja ove radnje nije obavezno prisustvo branioca, nejasan i nerazumljiv.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo stoga što su i zapisnik o prepoznavanju lica od 14.04.2010. godine i zapisnik o prepoznavanju stvari od 15.04.2010. godine sačinjeni u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji se primenjivao u vreme obavljanja ovih dokaznih radnji, te se na istima može zasnivati presuda.

Naime, istovetne navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, ocenio je ove žalbene navode neosnovanim i u obrazloženju svoje presude Kž1.broj 1054/19 od 12.12.2019. godine, na strani 3, stav peti i šesti izneo jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da je prepoznavanje lica i stvari obavljeno u skladu sa tada važećim zakonskim odredbama o prepoznavanju lica i stvari, sadržanim u članu 104. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/2009). Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i dovoljne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, prepoznavanje nije jedino dokazno sredstvo, već je samo mera za utvrđivanje verodostojnosti iskaza svedoka. Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju radnja prepoznavanja lica i stvari obavljena u skladu sa tada važećom odredbom člana 104. ZKP, te da su zapisnici o prepoznavanju lica i stvari cenjeni u sklopu ocene verodostojnosti celokupnog iskaza oštećenog VV i ostalih izvedenih dokaza, to su navodi zahteva branioca okrivljenog AA, kojima se ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitim dokazima i stoga zasnovana na bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Isti zahtev, u ostalom delu, odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Ostalim navodima zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA pravnosnažne presude pobijaju se zbog bitnih poveda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi sa članom 16. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac (shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je predhodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih poveda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 16. ZKP, pa kako ove povrede ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenim preko branilaca u smislu odredabe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić