Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Danilo Inđin, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe ili ukine navedene presude i vrati predmet na ponovno suđenje pred izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u radnjama okrivljene nema zakonskih obeležja krivičnog dela za koje je oglašena krivom. Po navodima odbrane, da bi postojalo krivično delo ugrožavanje sigurnosti u konkretnom slučaju mora postojati ugrožavanje života ili tela nekog lica ili više lica, a ne ugrožavanja imovine, odnosno izgovorene reči i pretnja moraju izazvati strah i uznemirenost kod oštećenih. Po stavu branioca, opis krivičnog dela dat u izreci presude ne sadrži zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, već se eventualno može raditi o kleveti koja nije više krivično delo u našem krivičnopravnom sistemu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica i da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Stavom 2. istog člana je propisano da ko delo iz stava 1.ovog člana učini prema više lica ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, učinilac će biti strože kažnjen.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tom je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, po nalaženju ovog suda, iz izreke pravnosnažne presude i to navoda da je okrivljena AA u vreme i na mestu „..pretnjom da će napasti na život i telo, ugrozila sigurnost više lica, na taj način što je navedenog dana oko 19 časova došla do kuće oštećenog BB, koji je sedeo na terasi kuće sa svojom suprugom GG, sinom VV, snahom DD i gostima ĐĐ i EE, dok su se u dvorištu igrala tri maloletna deteta oštećenog VV i DD, prišla dvorišnoj ogradi i prisutnima uputila pretnju: „Zapamtićete vi mene, zapaliću vam kuću“, što je, s obzirom da su oštećeni BB i okrivljena u dugogodišnjem sukobu oko imanja, kod oštećenog BB, GG, VV i DD, izazvali strah za sopstveni život i život njima bliskih lica“, pri čemu je bila „uračunljiva, svesna svoga dela i htela njegovo izvršenje, te svesna zabranjenosti svog dela“, jasno i nedvosmisleno proizlazi da se u opisanim radnjama okrivljene AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je ona optužena i pravnosnažno oglašena krivom, pa su stoga navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Suprotno navodima branioca okrivljene, sadržina izgovorenih reči koje je okrivljena uputila oštećenima, odnosno stavljanje u izgled odleđenog zla - da će okrivljenu „zapamtiti, zapaliću vam kuću“, a koja je bliže navedena u izreci pravnosnažne presude, po nalaženju Vrhovnog suda, predstavlja upućivanje ozbiljne i konkretne pretnje napadom na njihov život i telo i imovinu. Ovakve pretnje su objektivno podobne da ugroze sigurnost oštećenih i usmerene su na to i koje su nesumnjivo kod oštećenih stvorile osećaj straha, nesigurnosti i ugroženosti za sopstveni život i telesni integritet, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljena optužena i pravnosnažno oglašena krivom nije krivično delo.

Branilac pored toga, u zahtevu ističe da se presude zasnivaju na kontradiktornim izjavama svedoka, da su jedini dokazi tokom postupka iskazi oštećenih i dva svedoka koji su tokom postupka izgubili svojstvo oštećenih, da je strah kod oštećenih baziran isključivo na rečima koje su konkretnom prilikom zaplašile decu koja su tu bila prisutna, da se radi o kleveti, da nije utvrđeno tačno vreme izvršenja krivičnog dela, na koji način se bavi utvrđenim činjeničnim stanjem i ocenom dokaza. Pored toga ističe da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, obrazlažući isto sopstvenim zaključivanjem kada je presuda doneta, a da je na portalu suda pisalo da predmet nije rešen, te da je u konkretnom predmetu okrivljena žrtva, da niko nije postupio i odgovorio na molbu za zaptitu njenih prava tokom postupka, na koji način osporava presude u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona koje branilac okrivljene ističe i to odredbe člana 440. ZKP i člana 16. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka,

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković