Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA – advokat Tamara Despotović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini pravnosnažne presude Osnovnog suda u Loznici 2K.145/20 od 27.07.2021. godine i Višeg suda u Šapcu 3Kž1 285/21 od 30.09.2021. godine ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili drugostepenom sudu na ponovnu odluku ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. KZ i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, kao i da odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne prvostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se shodno odredbi člana 16. stav 1. ZKP ne može zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PU.br.59/2020 od 03.02.2020. godine koji je sam po sebi i prema načinu pribavljanja nezakonit dokaz. Kao razlog nezakonitosti ovog dokaza, branilac okrivljenog ističe da je navedeni zapisnik rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija, a iz razloga jer ova dokazna radnja sadrži određene procesne nedostatke u smislu odredbi članova 155. i 156. ZKP, obzirom da kako u naredbi o pretresanju stana i drugih prostorija nije jasno i precizno označen predmet pretresanja u smislu člana 155. stav 2. tačka 2) ZKP (branilac u zahtevu pogrešno označava člana 155. stav 1. tačka 2. ZKP), to su policijski službenici prilikom sprovođenja predmetne dokazne radnje prekoračili ovlašćenje iz naredbe suda u delu koji se odnosi na označenje predmeta pretresanja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU u Šapcu PS Mali Zvornik broj PU.59/2020 od 03.02.2020. godine, i po svojoj sadržini i po načinu pribavljanja predstavlja zakonit dokaz na kojem je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Naime, navedeni zapisnik je rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija koja je preduzeta u skladu sa odredbama članova 155. i 156. ZKP i to od strane ovlašćenih službenih lica PS Mali Zvornik, u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, po naredbi za pretresanje stana i drugih prostorija sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Loznici Kpp.Pov.49/20 od 03.02.2020. godine, a koja je doneta na obrazloženi zahtev Osnovnog javnog tužioca u Loznici Ktr.br.160/20 od 03.02.2020. godine. U navedenoj naredbi je, u smislu odredbe člana 155. stav 2. tačka 2) ZKP, kao predmet pretresanja jasno i precizno označen stan i druge prostorije na adresi u ..., ulica ... broj .., a na kojoj adresi su ovlašćena službena lica PS Mali Zvornik i izvršili predmetno pretresanje dana 03.02.2020. godine, a kako to proizilazi iz navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, pa se stoga neosnovano u zahtevu branioca okrivljenog ističe da su policijski službenici prilikom sprovođenja predmetne dokazne radnje prekoračili ovlašćenje iz naredbe suda u delu koji se odnosi na označenje predmeta pretresanja.

Dakle, kako se, i po oceni ovoga suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU u Šapcu PS Mali Zvornik broj PU.59/2020 od 03.02.2020. godine, kao rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija, smatra zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, to su shodno tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da posredno nezakonite dokaze predstavljaju potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS DP PU u Šapcu PS Mali Zvornik KU.br.6030/20 od 03.02.2020. godine i nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke Marije Puljezević od 05.05.2021. godine, jer su ovi dokazi proistekli iz, po stavu branioca, prethodno nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanja stana i drugih prostorija, pa se ne mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku i na njima se ne može zasnivati presuda.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. KZ za koje je on pravnosnažno oglašen krivim. Naime, branilac ističe da kako su u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci presude navedeni samo opšti elementi zakonskog opisa bića predmetnog krivičnog dela i to da je okrivljeni nabavio robu u većoj vrednosti u svrhu prodaje, a što je jedna od alternativno predviđenih radnji izvršenja osnovnog oblika predmetnog krivičnog dela, ali nisu navedene radnje okrivljenog kojima se manifestuje postojanje namere kod njega da nabavku robe veće vrednosti vrši u cilju njene dalje prodaje, a što je posebno subjektivno bitno obeležje koje je neophodno kod ovog oblika radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela i koje mora postojati uz umišljaj, niti je u izreci presude opisana sama prodaja navedene robe, to stoga, po stavu branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju nema ni radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Osnovni oblik krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.03.2018. godine) čini lice koje nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje ili koje se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. KZ, te da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. KZ izvršio jednom od tri alternativno predviđene radnje izvršenja ovog oblika krivičnog dela, tako što je „.... nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavio robu u većoj vrednosti u svrhu prodaje, na taj način što je u tri navrata u kioscima „Štampa“ u ... kupio ukupno 8443 paklice cigareta robne marke „Marlboro“ čija je vrednost 2.804.750,00 dinara, a što je otkriveno prilikom izvršenog pretresa od strane OSL PS Mali Zvornik dana 03.02.2020. godine kada je pronađeno i još 57 paklica cigareta marke „Marlboro“ za koje nije imao dokumentaciju o poreklu, a sve u nameri da cigarete bez ovlašćenja nadležnog organa za trgovinu tom vrstom robe prodaje ....“, a u vreme i mestu kako je to bliže opisano u izreci presude, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da izreka pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. KZ koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca i za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, pri čemu je u izreci presude navedena i namera okrivljenog da nabavljene cigarete proda, tako da se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Tamare Despotović, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić