.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 142/2017
28.02.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević-Dičić, predsednika veća, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović, Bate Cvetkovića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Zorana Simovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.2250/12 od 04.02.2016. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.998/16 od 16.09.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 28.02.2017. godine, doneo
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Zorana Simovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.2250/12 od 04.02.2016. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.998/16 od 16.09.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K br.2250/12 od 04.02.2016. godine, okrivljeni AA, između ostalih oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tač. 1. i 2. u vezi člana 33. i 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca.
Istom presudom, na osnovu člana 261. i 264. ZKP, okrivljeni AA je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i to na ime paušala iznos od 2.000,00 dinara i troškove unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava suda na ime izrade dva nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke Radeta Radojčića u iznosu od 3.000,00 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja dok je oštećeni BB upućen na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.998/16 od 16.09.2016. godine povodom žalbe, između ostalih, branioca okrivljenog AA preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.2250/12 od 04.02.2016. godine, samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud krivično pravne radnje za koje je okrivljeni AA oglašen krivim izrekom prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo teška krađa u produženom vidu u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, dok je žalba branioca, između ostalih, okrivljenog AA i žalba Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačnom delu u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena.
Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokat Zoran Simović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, a da odredi da se izvršenje pravnosnažnih presuda odloži do rešavanja po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Zorana Simovića, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda.
Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, tako je jasno opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju – okrivljenog AA, imajući u vidu odredbu člana 74. tačka 2. ZKP (od 8 godina ili teža kazna) – od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka. Kako u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom AA pravnosnažno okončan, a zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac koji ga je po službenoj dužnosti branio do pravnosnažnog okončanja postupka koji se prema okrivljenom vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP) iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je njegov zahtev u smislu navedenih odredbi nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Radmila Dragičević-Dičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
