U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Talančevski, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1315/2018 od 17.06.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-732/20 od 30.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 16.12.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Talančevski, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1315/2018 od 17.06.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-732/20 od 30.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K.1315/2018 od 17.06.2020. godine okrivljeni AA je u stavu I izreke oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci u koju mu se uračuvana vreme provedeno u pritvoru od 03.09.2018. godine do 04.09.2018. godine. Okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 42.487,75 dinara u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Istom presudom u stavu II izreke prema okrivljenom je na osnovu člana 422. tačka 1) ZKP odbijena optužba za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ. Određeno je da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-732/20 od 30.09.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu i branilaca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K.1315/2018 od 17.06.2020. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1-732/20 od 08.10.2020. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-732/20 od 30.09.2020. godine tako što u zaglavlju iste, iza reči dana:, umesto datuma „30.09.2019. godine“, treba da stoji datum „30.09.2020. godine“.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Boško Talančevski, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu K.1315/2018 od 17.06.2020. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-732/20 od 30.09.2020. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili mu izreći uslovnu osudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se u radnjama okrivljenog mogu steći samo obeležja krivičnog dela sitna krađa iz člana 210. stav 1. KZ, a ne krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Po stavu branioca u konkretnom slučaju kod okrivljenog nije postojala namera da prisvajanjem spornog CD plejera pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 5.000,00 dinara, a što je imovinski cenzus predmetnog krivičnog dela, već je okrivljeni imao nameru da kritičnom prilikom pribavi malu imovinsku korist.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u stavu I izreke prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „... obijanjem zatvorenog prostora, oduzeo tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u visini preko 5.000,00 dinara, na taj način što je prišao parkiranom putničkom vozilu marke „Škoda“ tip „Fabia“ ..., te iskoristivši pogodan momenat i uz pomoć podesnog predmeta razbio staklo na prednjim vratima vozila, nakon čega je ušao u unutrašnjost vozila gde je oduzeo i prisvojio jedan CD plejer marke „Pionir“, u vlasništvu oštećene u vrednosti od 6.000,00 dinara“, a u vreme i mestu kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, tako da se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, a ne krivičnog dela sitna krađa iz člana 210. stav 1. KZ, to su neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, a kojim navodima branilac ističe da je za krivično delo sitna krađa iz člana 210. stav 1. KZ nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja dana 07.02.2017. godine i da za to delo, koje je izvršeno na štetu privatne imovine, u konkretnom slučaju ne postoji optužba ovlašćenog tužioca, jer je oštećena BB na glavnom pretresu izjavila da se ne pridružuje krivičnom gonjenju okrivljenog i da ne ističe imovinskopravni zahtev.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da je sud prilikom odlučivanja o vrsti i visini kazne koju će izreći okrivljenom dao preveliki značaj ranijoj višestrukoj osuđivanosti okrivljenog u odnosu na olakšavajuće okolnosti koje je utvrdio na njegovoj strani, te je okrivljenom izrekao strožiju kaznu, iako su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi da mu se izrekne uslovna osuda ili uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Boška Talančevski, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić