U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivane Kovačević, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Užicu K broj 21/19 od 23.09.2020. godine i Kv broj 198/20 od 16.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 16. decembra 2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivane Kovačević kao osnovan, pa se UKIDAJU pravnosnažna rešenja Višeg suda u Užicu K broj 21/19 od 23.09.2020. godine i Kv broj 198/20 od 16.10.2020. godine, a predmet vraća Višem sudu u Užicu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Užicu K broj 21/19 od 23.09.2020. godine, pored ostalog, okrivljeni AA obavezan je da na ime troškova krivičnog postupka, na koje je obavezan pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu K broj 21/19 od 11.12.2019. godine, plati, i to Višem sudu u Užicu iznos od 109.648,02 dinara, a Višem javnom tužilaštvu u Užicu iznos od 126.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudne naplate.

Stavom dva istog rešenja, odbijena je molba okrivljenog AA za oslobađanje od dužnosti naknade u celini ili delimično navedenih troškova krivičnog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Užicu Kv broj 198/20 od 16.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Ivane Kovačević, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Užicu K broj 21/19 od 23.09.2020. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ivana Kovačević, na osnovu člana 483. stav 1. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zbog povreda odredaba člana 264. stav 2. i člana 265. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijana rešenja tako što će okrivljenog osloboditi plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala, ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje da je pogrešna odluka suda da se okrivljeni obaveže na plaćanje troškova koji su prethodno isplaćeni u istrazi iz budžetskih sredstava Višeg javnog tužilaštva u Užicu u iznosu od 126.000,00 dinara, koji je u toku istrage isplaćen braniocu – advokatu Milošu Vučićeviću, koji je okrivljenom bio postavljen za branioca po službenoj dužnosti, kao i odluka da se okrivljeni obaveže na plaćanje troškova koji su isplaćeni iz budžetskih sredstava Višeg suda u Užicu na ime lečenja okrivljenog, zatim na ime nagrade veštacima iz oblasti neuropsihijatrije i psihologije, te na ime sprovođenja okrivljenog iz Okružnog zatvora u Užicu, gde se nalazio u pritvoru, u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu radi lečenja.

Izloženim navodima branioca okrivljenog se, po oceni ovoga suda, osnovano pravnosnažna rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog AA vođena istraga zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, te da je javni tužilac rešenjem Kt broj 29/19 od 10.03.2019. godine okrivljenom postavio branioca po službenoj dužnosti – advokata Miloša Vučićevića zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. KZ, imajući u vidu visinu propisane kazne u trajnju preko 10 godina, za koje je prema članu 74. stav 2. ZKP propisana obavezna odbrana.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Višeg suda u Užicu K broj 21/19 od 11.12.2019. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, dok je za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ oslobođen od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, a u odnosu na koje delo je određeno da troškovi koji se mogu izdvojiti padaju na teret budžetskih sredstava.

Nakon toga, pobijanim prvostepenim rešenjem okrivljeni AA obavezan je da plati troškove krivičnog postupka, te da Višem javnom tužilaštvu u Užicu plati iznos od 126.000,00 dinara na ime nagrade advokata Miloša Vučićevića koji mu je bio postavljen za branioca po službenoj dužnosti, te da Višem sudu u Užicu plati iznos od 109.648,02 dinara na ime troškova lečenja, zatim na ime nagrade veštacima iz oblasti neuropsihijatrije i psihologije, kao i troškove sprovođenja okrivljenog iz Okružnog zatvora u Užicu u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu radi lečenja i njegovog povratka iz te zdravstvene ustanove u pritvor.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, je pored ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da, kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili okrivljeni oslobodi od optužbe – izreći će se u rešenju odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci nagrada branioca i punomomoćnika (član 103. stav 3.) kao i nagrada veštaka i stručnog saradnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom AA branilac po službenoj dužnosti bio postavljen zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Užicu K broj 21/19 od 11.12.2019. godine, oslobođen od optužbe, to je po oceni ovoga suda pobijanim nižestepenim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. i 264. stav 2. ZKP. Ovo s toga što u konkretnom slučaju nužni izdaci i nagrada branioca, kao i nagrada veštaka, padaju na teret budžetskih sredstava suda, a ne na teret okrivljenog koji je oslobođen od optužbe, kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima.

Pored toga, kada se ima u vidu da se okrivljeni u pritvoru nalazio upravo zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je oslobođen od optužbe, to je neprihvatljiv stav nižestepenih sudova – da troškovi lečenja okrivljenog treba da snosi sam okrivljeni AA, obzirom da i ovi troškovi, kao i troškovi sprovođenja okrivljenog iz Okružnog zatvora u Užicu u Specijalnu zatvorsku bolnicu i njegov kasniji povratak u pritvor spadaju u troškove koji se naplaćuju iz Fonda za zdravstveno osiguranje, shodno odredbi člana 261. stav 5. ZKP.

S toga su nižestepenim rešenjima, kojima je okrivljeni obavezan da plati i ove troškove, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu branioca okrviljenog AA, te ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Višem sudu u Užicu na ponovno odlučivanje, kako bi u ponovnom postupku otklonio povrede zakona na koje mu je ukazano ovom presudom, te doneo pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić