U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Olivere Jovanić i advokata Aleksandra Đorđevića, podnetim protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Subotici 2K.533/19 od 20.02.2020. godine i Višeg suda u Subotici 6Kž2 152/20 od 07.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Olivere Jovanić, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Subotici 2K.533/19 od 20.02.2020. godine i Višeg suda u Subotici 6Kž2 152/20 od 07.09.2020. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

II ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Đorđevića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Subotici 2K.533/19 od 20.02.2020. godine i Višeg suda u Subotici 6Kž2 152/20 od 07.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici 2K.533/19 od 20.02.2020. godine okrivljenom AA je zbog izvršenja u stanju neuračunljivosti protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od 3 (tri) godine, a ako se okrivljeni ne podvrgne lečenju na slobodi ili ga samovoljno napusti ili i pored lečenja nastupi opasnost da ponovo učini protivprano delo predviđeno u zakonu kao krivično delo tako da je potrebno njegovo lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, sud mu može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje u takvoj ustanovi.

Istim rešenjem okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka isplati Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici iznos od 44.393,17 dinara, a sudu iznos od 47.485,56 dinara, a sve u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećena BB je sa imovinskopravnim zahtevom upućena na parnicu.

Rešenjem Višeg suda u Subotici 6Kž2 152/20 od 07.09.2020. godine delimično su uvažene žalbe branilaca okrivljenog AA, pa je preinačeno rešenje Osnovnog suda u Subotici 2K.533/19 od 20.02.2020. godine tako što je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na tetet budžetskih sredstava, dok je prvostepeno rešenje u preostalom nepreinačenom delu ostalo neizmenjeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Olivera Jovanić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3), 7), 10) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 21, 30, 31, 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije i odredaba članova 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud u celosti uvaži podneti zahtev, te da preinači pobijana rešenja ili da ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovni postupak, ali drugom veću, odnosno sudiji, kao i da pozove okrivljenog i branioca da prisustvuju sednici veća;

- branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Đorđević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povreda odredaba člana 522. stav 1. ZKP i člana 14. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, te da preinači rešenja Osnovnog suda u Subotici 2K.533/19 od 20.02.2020. godine i Višeg suda u Subotici 6Kž2 152/20 od 07.09.2020. godine tako što će prema okrivljenom AA doneti oslobađajuću odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Olivere Jovanić je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Aleksandra Đorđevića je u celosti odbačen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Olivera Jovanić u podnetom zahtevu ističe da je pobijano pravnosnažno rešenje zasnovano na nezakonitom dokazu i to na fotografijama sms poruka sa mobilnog telefona oštećene, obzirom da iste nisu pribavljene u skladu sa odredbom člana 152. stav 3. ZKP, jer u vezi njihovog sačinjavanja nije bilo naredbe suda i jer kriminalistički tehničari policije nisu stručna lica za skidanje i obradu digitalnih elektronskih podataka, pri čemu po stavu branioca sadržina sms poruka kao digitalnih dokaza može biti utvrđena samo informaciono-tehnološkim veštačenjem.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Gvozdena Grgura, bili su predmet razmatranja Višeg suda u Subotici koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Subotici 2K.533/19 od 20.02.2020. godine. Viši sud u Subotici kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 2 i 3 drugostepenog rešenja 6Kž2 152/20 od 07.09.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Aleksandra Đorđevića u celosti, kao i u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Olivere Jovanić, su odbačeni.

Naime, branilac okrivljenog - advokat Olivera Jovanić u ostalom delu zahteva kao razloge njegovog podnošenja ističe da je prilikom donošenja pobijanih rešenja sud učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 7) ZKP, a s tim u vezi navodi se da su odluke o izboru sudija i tužilaca donete na nelegalan i nelegitiman način. Pored toga, kao razlog podnošenja zahteva ovaj branilac okrivljenog navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepenog rešenja nerazumljiva jer nije precizirano kog datuma su koje poruke poslate, sa čijeg telefona, sa kojom sadržinom i preko kog medija, a nejasno je i koja radnja izvršenja se okrivljenom stavlja na teret, te da je nerazumljiva i izreka drugostepenog rešenja jer je nejasno žalbe kojih branilaca okrivljenog su uvažene od strane drugostepenog suda, pošto je više advokata izjavilo žalbe u svojstvu branilaca okrivljenog. Osim toga, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su izreke pobijanih rešenja protivrečne same sebi, da su razlozi pobijanih rešenja protivrečni izrekama, te da pobijana rešenja nemaju razloge o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni i to posebno vezano za izvedene dokaze i potrebu izricanja okrivljenom mere bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, kao i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima prvostepenog rešenja o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, a branilac polemiše i sa razlozima drugostepenog suda datim u vezi ocene žalbenih navoda branilaca okrivljenog, advokata Slavka Petrića i advokata Viktora Juhasa Đurića kojima se ističe da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer se radi o delimično presuđenoj stvari. U zahtevu se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Takođe, ovaj branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, jer sud nije na nesumnjiv način utvrdio da je okrivljeni preduzeo radnju izvršenja protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ, te da sud nije utvrdio tačno vreme i mesto izvršenja protivpravnog dela, kao ni sredstvo izvršenja, a osporava se i ocena dokaza data od strane nižestepenih sudova i to posebno odbrane okrivljenog i iskaza oštećene, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim rešenjima i ističe da je sud radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja trebalo da odredi psihološko veštačenje oštećene.

Branilac okrivljenog - advokat Aleksandar Đorđević kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 522. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz izloženih navoda proizilazi da branilac okrivljenog - advokat Olivera Jovanić u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP), dok u suštini ukazuje na nedozvoljeni razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, obzirom da osporava činjenični zaključak nižestepenih sudova da je okrivljeni učinio protivpravno delo koje je u zakonu određeno kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, te imajući u vidu da se u zahtevu ovog branioca okrivljenog ukazuje i na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, a u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Aleksandra Đorđevića se ukazuje na povredu odredbe člana 522. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP nisu predviđene kao dozvoljeni zakonski razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovih branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog, advokata Olivere Jovanić i advokata Aleksandra Đorđevića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog, advokat Olivera Jovanić u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Đorđević u podnetom zahtevu navodi i da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja povređena odredba člana 14. KZ, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 14. KZ, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Osim toga, ovaj branilac okrivljenog navodi i da u izreci prvostepenog rešenja, kojom je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, nedostaju zakonski elementi bića protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo proganjanje iz člana 138a KZ, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branioci okrivljenog dalje u zahtevu uopšte ne obrazlažu u čemu se konkretno sastoje navedene povrede zakona i to branilac okrivljenog, advokat Olivera Jovanić bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a branilac okrivljenog, advokat Aleksandar Đorđević povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtevi nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevima za zaštitu zakonitosti razloga za njihovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogledaju povrede zakona na koje se zahtevima ukazuje.

Branilac okrivljenog, advokat Olivera Jovanić u podnetom zahtevu ukazuje i na povrede odredaba članova 21, 30, 31, 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije i odredaba članova 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ističući da je okrivljenom povređeno pravo na pravično i nepristrasno suđenje.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Olivere Jovanić nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu navedeni zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Olivere Jovanić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev ovog branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu zahtev ovog branioca, kao i u celosti zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Đorđevića, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP, odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić