Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-658/24 od 17.10.2024. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog BB i presuda Osnovnog suda u Ivanjici K. br. 31/24 od 27.06.2024. godine je preinačena samo u pogledu načina izvršenja kazne prema okrivljenom BB, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu odredio da se jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 godine, u koju se uračunava vreme koje je proveo u pritvoru od 05.11.2023. godine do 20.11.2023. godine, na koju je osuđen izrekom prvostepene presude i oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivično delo nehatno lišenje života iz člana 118. Krivičnog zakonika, a koju kaznu zadržava kao pravilnu, ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, bez primene elektronskog nadzora, koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalba branioca okrivljenog BB u preostalom delu i žalba branioca okrivljenog AA, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Čanković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači u pogledu načina izvršenja kazne, tako da odredi da okrivljeni kaznu zatvora izvrši u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer radnja izvršenja za koju je okrivljeni oglašen krivim, nema obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti, koje da bi postojalo neophodno je da je izazvana opasnost za život individualno neodređenog broja lica, odnosno posledica krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti ogleda se u nastupanju konkretne opasnosti za život i telo većeg broja lica, a ne samo jednog, kao u konketnom slučaju.

Po oceni Vrhovnog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nisu osnovani.

Odredbom člana 278. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da će se ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniti se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, dok je stavom 5. propisano da ako je delo iz stava 1, 3. i 4. ovog člana učinjeno iz nehata učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine.

Iz izreke presude proizilazi da je okrivljeni „sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, opšteopasnom radnjom i opšteopasnim sredstvom izazvao opasnost za život i telo ljudi, tako što je... u lovačku poluautomatsku pušku.. bez odobrenja vlasnika prvookrivljenog osumnjičenog BB stavio jedan patron, pa tako napunjenu lovačku pušku koja predstavlja opšte opasno sredstvo ostavio u putničkom vozilu, a bio je svestan da može izazvati opasnost za život ili telo, ali je olako držao da do toga neće doći, pa je usled ovakvog postupanja sledećeg dana... istu pušku izneo iz vozila bez futrole i neispražnjenu, predao je svedoku GG, a da nikog od prisutnih nije obavestio da je u lovačkoj pušci ostao patron... prvookrivljeni BB pronašao svoju lovačku pušku, podigao je u nameri da je spremi u futroli i ispalio lovački patron koji se nalazi u puški, nakon čega je sačma iz patrona probila pregradni zid vikendice, dok su GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i oštećeni ZZ, sedeli u susednoj prostoriji za trpezarijskim stolom, prošla u susednu prostoriju i oštećenog ZZ, koji je sedeo za stolom okrenut licem ka susednoj prostoriji, pogodila u predelu grudi, kojom prilikom mu je naneo povrede grudnih i trbušnih organa od kojih je oštećeni preminuo, olako držeći da do ovih posledica neće doći“.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pravnosnažne presude jasno i nedvomisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ, s obzirom da je okrivljeni opšteopasnim sredstvom izazvao apstraktnu opasnost po život i telo više lica („GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i oštećeni ZZ sedeli u susednoj prostoriji za trpezarijskim stolom“), a da je konkretna posledica nastupila u odnosu na jedno lice- oštećenog ZZ koji je kritičnom prilikom zadobio povrede od kojih je i preminuo, pa su suprotni navodi u zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu odluku ovog suda, a krećući se u okviru pravca i obima pobijanja u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, odluka Vrhovnog kasacionog suda Kzz 42/2012 od 30.05.2012. godine nije od uticaja na drugačiju odluku suda.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 55. KZ, s obzirom da je drugostepeni sud cenio da je okrivljeni povratnik, iz kog razloga je odbio žalbeni predlog da okrivljeni izrečenu kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje, iako je proteklo više od 5 godina od prethodne osude, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni pravnosnažnim presudama zbog krivičnog dela iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 5. u vezi stava 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i da je prilikom izricanja ove krivične sankcije sud cenio sve okolnosti u smislu člana 54. KZ, te od olakšavajućih okolnosti cenio njegovo korektno držanje tokom postupka, da je bez zaposlenja i bez imovine, da je mlađe životne dobi, a kao raniji život okrivljenog utvrdio činjenicu da je okrivljeni ranije osuđivan presudom Osnovnog suda u Ivanjici K. br. 193/2015 od 31.10.2016. godine, zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 4. KZ i krivičnog dela iz člana 276. stav 3. KZ, na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci u kućnim uslovima, pri čemu sud ovu okolnost nije cenio kao otežavajuću, a utvrđenim olakšavajućim okolnostima dao je značaj naročito olakšavajućih okolnosti, te okrivljenom u smislu člana 56. stav 3. KZ ublažio kaznu i izrekao mu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Odredbom člana 45. stav 3. KZ je propisano da ako učiniocu krivičnog dela je izrečena kazna zatvora do 1 godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, ukoliko se, s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.

Imajući u vidu citiranu odredbu krivičnog zakonika, na koju se podnetim zahtevom ukazuje, proizilazi da je primena iste samo mogućnost koja je pružena sudu da u određenoj situaciji tako postupi, ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu iste, ali ne i obaveza kojom se nalaže sudu da u slučaju kada je izrečena kazna zatvora do 1 godine uvek okrivljenom odredi da izrečenu kaznu zatvora izdrži u prostorijama u kojima stanuje, pa su suprotni navodi izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kojima se na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da su razlozi pobijanih presuda protivrečni izreci i da u presudi ne postoje razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja ili su ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrečni, s obzirom da u odnosu na istu posledicu (smrt jednog lica) nije razgraničen uticaj svakog okrivljenog ponaosob, te da li je reč o posebnim krivičnim delima ili saizvršilaštvu, presuda nema razloge o činjenica koje su predmet dokazivanja, a dati razlozi su potpuno nejasni i nedorečeni, kojim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu, osim toga, osporava navode suda u osuđujućim presudama u pogledu položaja patrona u cevi, te da li se nalazio u magacinu puške ili u ležištu cevi, ukazuje na iskaze svedoka GG koji je video kada je okrivljeni stavio patron u magacin, kao i iskaz svedoka DD koji je izjavio da je verovatno BB čuo da je okrivljeni AA napunio pušku, ukazujući na krivicu okrivljenog BB u čijem poslednjem posedu je bila puška i koji je s obzirom na obuku za rukovanje takvom vrstom oružja na bezbedan način, znao da je dužan da je isprazni pre vraćanja u futrolu. Ovim svim navodima branilac suštinski ukazuje da je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje pobijanim presudama usled činjenice da nije pravilno utvrđen momenat kada je patron stavljen u magacin puške, da je prvookrivljeni znao da je to okrivljeni AA uradio, te drugačijom ocenom izvedenih dokaza izvlači zaključak o nepostojanju ovog krivičnog dela, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440., to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovim delovima, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković