U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Plećaša, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 1K.br.1503/24 od 03.12.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 230/25 od 29.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 03.12.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Plećaša, podnet protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 1K.br.1503/24 od 03.12.2024. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 230/25 od 29.05.2025. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu 1K.br.1503/24 od 03.12.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 (deset) meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 4 (četiri) godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, te je određeno da će se ukoliko uslovna osuda bude opozvana, okrivljenom u kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru počev od 23.09.2024. godine do 03.12.2024. godine.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara koja će se izvršiti u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu i koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od 2 godine, a ako se okrivljeni bez opravdanih razloga ne podvrgne lečenju na slobodi ili lečenje samovoljno napusti sud će odrediti da se mera prinudno izvrši u odgovarajućoj specijalizovanoj ustanovi. Okrivljeni je oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava i oslobođen je plaćanja sudskog paušala, te je određeno da će se nagrada i nužni izdaci branioca koji je okrivljenom bio postavljen po službenoj dužnosti isplatiti iz budžetskih sredstava.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 230/25 od 29.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Plećaša i potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 1K.br.1503/24 od 03.12.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dejan Plećaš, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku ili samo drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom, odnosno drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz stava 4. člana 485. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac u zahtevu navodi da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana isključivo na dokazima koji se ne mogu koristiti u krivičnom postupku i to na izveštajima lekara KBC Zemun i DZ Surčin od 23.09.2024. godine, kao i na izveštaju Centra za socijalni rad. Po stavu branioca, izveštaji lekara KBC Zemun i DZ Surčin i izveštaj Centra za socijalni rad se ne mogu koristiti u delu u kojem sadrže izjavu oštećene vezano za okolnosti pod kojima su nastale telesne povrede, već samo u delu koji se odnosi na konstatovane telesne povrede oštećene, budući da se oštećena kasnije u krivičnom postupku koristila svojim zakonskim pravom da ne svedoči, a prilikom davanja izjave lekarima i Centru za socijalni rad nije poučena o svom pravu na oslobođenje od obaveze svedočenja i na obavezu da govori istinu i da ništa ne prećuti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer izveštaj lekara specijaliste Kliničko-bolničkog centra Zemun sačinjen od strane dr Miljana Bulatovića, specijaliste neurohirurgije dana 23.09.2024. godine i obrazac za evidentiranje i dokumentovanje nasilja Doma zdravlja „Surčin“ sačinjen od strane lekara opšte prakse dr Gordane Vujanić dana 23.09.2024. godine, a koji su sačinjeni po važećim pravilima za postupanje u nadležnim zdravstvenim ustanovama, predstavljaju zakonite dokaze i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i kao takvi se mogu koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku. Naime, isti su sačinjeni od strane ovlašćenih lica - lekara, pri obavljanju aktivnosti iz delokruga svoga rada, a koji lekari su dana 23.09.2024. godine izvršili lekarski pregled oštećene BB, pri čemu uzimanje anamnestičkih podataka pacijenta od strane ordinirajućeg lekara vezano za razlog javljanja pacijenta lekaru i konstatovane povrede pacijenta predstavlja sastavni deo izveštaja lekara i u skladu je sa propisima koji regulišu oblast zdravstva, pa se stoga, suprotno navodima branioca okrivljenog, takva medicinska dokumentacija može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, a osim toga iz spisa predmeta proizilazi da je sud u dokaznom postupku, na glavnom pretresu održanom dana 03.12.2024. godine, u navedenu medicinsku dokumentaciju izvršio uvid uz saglasnost stranaka i branioca okrivljenog - advokata Dejana Plećaša, koji nisu imali nikakve primedbe na izvođenje navedenih dokaza. Inače, okolnost da je privilegovani svedok oštećena BB na glavnom pretresu iskoristila svoje pravo da ne svedoči ne može pretpostavljati nezakonitost izvođenja drugih dokaza, budući da u Zakoniku o krivičnom postupku ne postoji procesna zabrana da se o sadržaju izjave privilegovanog svedoka koju je dao svojom slobodnom voljom pred drugim licima kao dokaz koristi pisana medicinska dokumentacija koja između ostalog sadrži i ovu izjavu.

Pored toga, kako iz spisa predmeta i pobijanih pravnosnažnih presuda jasno proizilazi da sud u konkretnom slučaju nije u dokaznom postupku kao dokaz izveo izveštaj Centra za socijalni rad i nije na njemu zasnovao pobijanu pravnosnažnu osuđujuću presudu, niti se u spisima predmeta nalazi bilo kakav izveštaj Centra za socijalni rad, to su stoga i u ovom delu kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, isticanjem da je sud pogrešno utvrdio da postoji uzročno-posledična veza između radnji okrivljenog i konstatovanih povreda kod oštećene, obzirom da oštećena nije tražila lekarsku pomoć odmah nakon kritičnog događaja iako je policija intervenisala u događaju, već se tek sledeći dan javila kod lekara, zbog čega je sud bio dužan da u konkretnom slučaju, usled nedostatka neposrednih dokaza, okrivljenog oslobodi od optužbe, a kojim navodima branilac okrivljenog po nalaženju ovoga suda ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane nižestepenih sudova, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da je drugostepeni sud, prilikom odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog, propustio da u obrazloženju drugostepene presude ceni žalbene navode odbrane vezano za dozvoljenost korišćenja lekarskih izveštaja i žalbene navode da je povređen identitet optužbe, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 440. i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je sud pobijanom presudom povredio identitet optužbe, jer je bitno izmenio izreku presude u odnosu na optužni akt javnog tužioca, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne navodi konkretno i precizno u čemu je to sud izrekom pravnosnažne presude prekoračio optužbu i koje su to tačno bitne izmene između optužnog akta javnog tužioca i izreke pravnosnažne presude, dakle kako u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Plećaša, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković