Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Veličko Mićović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavo je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac

okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je za postojanje predmetnog krivičnog dela neophodno da je u izreci presude naveden i subjektivni element, odnosno da je preduzeta radnja izvršena u cilju zadovoljavanja ili pobuđivanja polnog nagona kod okrivljenog, što u konkretnom slučaju nije navedeno, pa kako je prema stavu branioca u konkretnom slučaju iz izreke presude izostavljen subjektivni element krivičnog dela, to nema ni krivičnog dela u smislu člana 14. i člana 22. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 182. stav 1. KZ propisano je da ko pod uslovima iz člana 178. stav 1. i 2. KZ, 179. stav 1. i 181. stav 1. i 2. tog zakonika izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 181. stav 2. KZ propisano je da nastavnik, vaspitač, staralac, usvojilac, roditelj, očuh, maćeha ili drugo lice koje zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin sa mololetnikom koji mu je poveren radi učenja, vaspitavanja ili nege, kazniće se zatvorom od 1 do 10 godina.

Imajući u vidu citirane zakonske propise, kao i činjenični opis krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude, i to da je okrivljeni u vreme i mestu bliže opisanom u izreci presude izvršio polnu radnju nad maloletnom oštećenom BB, na taj način što je zloupotrebom svog položaja, kao nastavnik ... u OŠ „VV“ prema maloletnoj oštećenoj, starosti 14 godina, koja mu je kao učenica škole poverena na učenje, i kojoj je predavao ..., izvršio polne radnje tako što je najpre neutvrđenog dana u aprilu mesecu 2019. godine u učionici škole maloletnu oštećenu sa obe svoje ruke obuhvatio oko struka, a nakon nekoliko dana je i poljubio u usta, u stanju kome je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima bila umanjena u stepenu do bitnog, svestan svoga dela čije izvršenje hteo i svestan da je njegovo delo protivpravno, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 2. u produženom trajanju – u vezi člana 61. KZ, i to kako objektivna, u pogledu radnje izvršenja dela, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela, za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Ovo stoga što u izreci pobijane pravnosnažne presude, pored objektivnih elemenata krivičnog dela, stoji i da je okrivljeni bio svestan svoga dela čije izvršenje hteo i svestan da je njegovo delo protivpravno, odnosno da je okrivljeni postupao sa umišljajem, iz čega proizilazi da je radnje bliže opredeljene u izreci presude preduzimao sa ciljem zadovoljenja seksualnog nagona. Naime, subjektivna usmerenost radnje izvršenja na pobuđivanje ili zadovoljenje polnog nagona ulazi u njegov pojam, zbog čega se ovo krivično delo može izvršiti samo sa umišljajem.

Obzirom na navedeno, umišljaj (svest i volja okrivljenog da je radnje preduzeo u cilju zadovoljenja polnog nagona) je bitan element krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 2. KZ. Pri tome, stoje navodi branioca da radnje moraju biti preduzete u cilju zadovoljenja polnog nagona, te da ovo nije navedeno u izreci pravnosnažne presude. Međutim, po stavu ovog suda, ovo ne mora biti izričito navedeno u izreci presude, imajući u vidu da je obuhvaćeno umišljajem okrivljenog da radnje koje preduzima – preduzima u cilju zadovoljenja polnog nagona.

Kako, dakle, pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Velička Mićovića odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić