U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Zorana Steljića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 13K.broj 85/18 od 22.07.2019. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 broj 320/19 od 29.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22. januara 2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Zorana Steljića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 13K broj 85/18 od 22.07.2019. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 broj 320/19 od 29.10.2019. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1). Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu 13K broj 85/18 od 22.07.2019. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo mu je primenom odredaba članova 64., 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, oštećeni BB je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućen na parnični postupak, a okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000 dinara, te da oštećenom BB na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 25.500 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom višeg suda u Kragujevcu Kž1 broj 320/19 od 29.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Aranđelovcu i branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu 13K.broj 85/18 od 22.07.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zoran Steljić, na osnovu čl.485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439 tačka 1). i 2). ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu odredaba člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo, te da odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1). ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. i 2. KZ potrebno da je značajnije ugroženo spokojstvo građana ili teže remećenje javnog reda i mira, i to grubim vređanjem, zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim i bezobzirnim ponašanjem, te da okrivljeni nije vređao, niti je zlostavljao oštećenog, a nije ni vršio nasilje, niti je izazivao tuču, niti se ponašao drsko i bezobzirno, što se vidi iz izreke presude, zaključujući nadalje da radnjama okrivljenog AA nije nastupila posledica krivičnog dela koja se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira. Takođe, u zahtevu se ističe i da u izreci presude nije naveden dovoljan skup činjenica koje ukazuju da je okrivljeni izvršio krivično delo nasilničko ponašanje, niti postoji subjektivni element ovog krivičnog dela, imajući u vidu da je objekat zaštite javni red i mir, te da umišljaj učinioca mora biti usmeren na remećenje javnog reda i mira ili ugrožavanje spokojstva građana.

Suprotno izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 1). ZKP.

Naime, na istu povredu zakona, branilac okrivljenog AA – advokat Zoran Steljić, ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Viši sud u Kragujevcu kao drugostepeni je u svojoj odluci Kž1 broj 320/19 od 29.10.2019. godine iznete žalbene navode ocenio neosnovanim i na strani tri, stav peti i strani četiri stav prvi izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da je usled radnji okrivljenog AA (i ostalih okrivljenih) nastupila posledica predmetnog krivičnog dela, koja se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira (imajući u vidu da se kritični događaj desio ispred seoske prodavnice, koja je najprometnije mesto u selu), koje razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge upućuje.

U istom zahtevu, kao razlog podnošenja, navodi se i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2). ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, a s tim u vezi, ističe se da za sve vreme dok su okrivljeni VV i GG udarali oštećenog BB nije bilo prisutnih građana, tako da uopšte nije moglo da dođe do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, niti do težeg remećenja javnog reda i mira, te da „to što je okrivljeni VV hteo da se osveti oštećenom BB... može predstavljati samo krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. KZ, koje je uradio samo okrivljeni VV“.

Izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog u suštini iznosi sopstvenu ocenu dokaza, odnosno da, suprotno navodima pravnosnažne presude, kritičnom prilikom nije bilo prisutnih građana, i izvodi sopstveni zaključak da se radi o krivičnom delu zlostavljanje i mučenje iz člana 137. KZ, i to samo u odnosu na okrivljenog VV, pa kako se ovim navodima u suštini polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pravnosnažnoj presudi, iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11). ZKP, isticanjem da iz činjeničnih navoda u izreci presude prvostepenog suda nije jasno u čemu se sastoji značajnije ugrožavanje spokojstva građana i u čemu se sastoji teže remećenje javnog reda i mira. Kako ni zbog ove povrede shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je zahtev i u ovom delu ocenjen nedozvoljenim.

Najzad, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog ističe i da je nižestepenim presudama povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP, međutim, ne obrazlaže u čemu se ova povreda zakona ogleda, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je zahtev u ovom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić