Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragiša Radisavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje Višem sudu u Novom Pazaru.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) u vezi člana 420. ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu jer je u izreku prvostepene presude uneo nedostajući element umišljaja okrivljenog, obzirom da u dispozitivu optužnice nije navedena svest okrivljenog o svom delu, već samo njegovo htenje izvršenja dela, a sud je u izreci presude uneo „svestan svoga dela“ i na taj način je presudom prekoračena optužba.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio subjektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da je zamenik postupajućeg tužioca na glavnom pretresu održanom dana 02.10.2020. godine, pre davanja završne reči precizirao dispozitiv optužnog akta u tom smislu što je u trećem redu dispozitiva nakon reči „postupcima“ dodao „svestan svoga dela čije je izvršenje hteo“. Sledstveno navedenom, postoji potpun identitet opisa radnje okrivljenog izvršenja dela i svih činjenica i okolnosti koje čine objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela u pitanju, u izreci pravnosnažne presude, sa opisom dela u optužnom aktu od 03.02.2020. godine, preciziranom na glavnom pretresu održanom dana 02.10.2020. godine, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je navedenim postupanjem suda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahtevu okrivljenom. U obrazloženju povrede navodi da izreka presude ne sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, niti bilo kojeg drugog krivičnog dela. Navedeno krivično delo je blanketno krivično delo čija se radnja sastoji u ponašanju koje je protivno određenoj zakonskoj odredbi, u konkretnom slučaju u izreci pravnosnažne presude je navedeno protivno članu 5. stav 3. Zakona o oružju i municiji, kojom je propisano da „oružje iz kategorije „C“ može se slobodno nabavljati u slučajevima predviđenim zakonom, a držati uz prijavu nadležnom organu, iz čega proizilazi da pomenuta odredba ne propisuje zabranu nošenja konvertibilnog oružja, za koje je u izreci pravnosnažne presude navedeno da ga je neovlašćeno nosio okrivljeni, a koje spada u „oružje kategorije „B“ i da okrivljeni noseći konvertibilno oružje nije povredio pomenutu zakonsku odredbu, te da se zbog toga u njegovim radnjama ne sadrže sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljeni je oglašen krivim da je neovlašćeno nosio konvertibilno oružje, koje je članom 4. stav 2. Zakona o oružju i municiji svrstano u kategoriju „B“ oružja, za koju je članom 5. stav 2. istog zakona propisano da se može nabavljati, držati i nositi na osnovu isprave nadležnog organa, koju ispravu okrivljeni u konkretnom slučaju nije imao, pa navodi branioca kojima ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na način kako je to navedeno u obrazloženju zahteva, da se u izreci pravnosnažne presude navodi odredba člana 5. stav 3. Zakona o oružju i municiji kojom je regulisano nabavljanje i držanje oružja iz kategorije „C“ u koju ne spada konvertibilno oružje, koje je svrstano u kategoriju „B“ pomenutog zakona, suštinski predstavlja ukazivanje na tehničku (štamparsku) grešku iz koje je proistekla nerazumljivost izreke i samim tim na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragiše Radisavljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                            Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić