U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Jasmine Vasović, Radoslava Petrovića i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Marijom Ribarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Jugoslava Bakića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. br.1306/20 od 23.11.2020. godine, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 210/20 od 25.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2020. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. br.1306/20 od 23.11.2020. godine kao osnovan i utvrđuje da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 210/20 od 25.06.2020. godine u korist okrivljenog Jugoslava Bakića povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 7K.br. 741/15 od 20.12.2019. godine, okrivljeni Jugoslav Bakić oglašen je krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 09.07.2010. godine do 30.03.2011. godine i od okrivljenog je, shodno članu 246. stav 7. u vezi člana 87. Krivičnog zakonika, oduzeta supstanca proglašena za opojnu drogu – kokain u ukupnoj količini od 463,42 grama, privremeno oduzeta potvrdom od 09.07.2010. godine, a koja će se po pravnosnažnosti presude uništiti. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 15.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 45.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 210/20 od 25.06.2020. godine usvojena je žalba okrivljenog Jugoslava Bakića i njegovog branioca, advokata Nebojše Perovića i presuda Višeg suda u Beogradu 7K.br. 741/15 od 20.12.2019. godine je preinačena tako što je prema okrivljenom Jugoslavu Bakiću na osnovu odredbe člana 422. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku odbijena optužba za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika. Na osnovu odredbe člana 535. Zakonika o krivičnom postupku od okrivljenog je oduzeta supstanca proglašena za opojnu drogu kokain u ukupnoj količini od 463,42 grama i okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu odbijena kao neosnovana.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. br. 1306/20 od 23.11.2020. godine protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 210/20 od 25.06.2020. godine zbog povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da se usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog, advokatu Nebojši Peroviću, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) nakon čega je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Isti princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1 Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Jugoslav Bakić presudom Prekršajnog suda u Beogradu Odeljenje suda u Barajevu 1Pr.br.198/23361/10 od 03.08.2015. godine oglašen krivim i osuđen na plaćanje novčane kazne u iznosu od 250.000,00 dinara zato što je „ dana 02.07.2010. godine na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu ušao u carinsko područje Republike Srbije iz Dominikanske Republike preko Pariza letom YU-243 u zeleni kontrolni prolaz, čime se deklarisao da nema ništa da prijavi za carinu, a dana 09.07.2010. godine kada je pristupio u prostorije aerodroma Beograd i od službe „izgubljeno nađeno“ preuzeo svoj prtljag – jedan kofer tamno plave boje, nakon preuzimanja istog pristupio carinskoj kontroli i pregledom prtljaga u neseseru tamno plave boje pronađen je beli prah umotan u pet plastičnih kesa neto težine od 475 grama za koju robu je nakon testa utvrđeno da predstavlja opojnu drogu-kokain čija je vrednost procenjena na 208.625,80 dinara čime je učinio prekršaj kažnjiv po članu 292. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona“.

Presudom Višeg suda u Beogradu 7K br. 741/15 od 20.12.2019. godine okrivljeni Jugoslav Bakić oglašen je krivim da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika na taj način što je „početkom meseca jula 2010. godine u Beogradu na aerodromu „Nikola Tesla“ svestan svog dela i njegove zabranjenosti, sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, neovlašćeno radi prodaje prenosio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu – kokain u ukupnoj količini 463,42 grama, tako što je istu držao u svojoj torbi, u neseseru, umotanu u pet PVC kesica, dana 02.07.2010. godine kada je doputovao iz Dominikanske Republike preko Pariza letom YU-243 u Srbiju i tom prilikom službi za izgubljene i nađene stvari prijavio da prtljag nije stigao sa njim, pa kada je isti pronađen i dana 05.07.2010. godine pozvan da dođe radi preuzimanja zakasnelog prtljaga, dana 09.07.2010. godine došao u prostorije Aerodroma „Nikola Tesla“ gde je prilikom pregleda od strane carinskog službenika u njegovom prtljagu pronađena opojna droga kokain“.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog i javnog tužioca Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 br. 210/20 od 25.06.2020. godine odbio optužbu na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP prema okrivljenom uz obrazloženje da se obe odluke i to presuda Prekršajnog suda kojom je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim tako i prvostepena krivična presuda odnose na istog okrivljenog, na isti događaj i iste radnje, pa se po stavu Apelacionog suda radi o identičnom činjeničnom opisu prekršaja i radnje izvršenja krivičnog dela, odnosno reč je o presuđenoj stvari te bi se naknadnim kažnjavanjem okrivljenog u krivičnom postupku povredilo načelo ne bis in idem iz odredbe člana 4. ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno utvrdio da je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari. Ovo najpre zbog činjenice da činjenični opis prekršaja iz člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona za koji je vođen i okončan prekršajni postupak je u bitnom različit od činjeničnog opisa radnje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom okrivljeni Jugoslav Bakić oglašen krivim.

Naime, odredbom člana 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona koji je važio u vreme izvršenja prekršaja propisano je da će se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja kazniti lice koje ne prijavi robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije ili ne dopremi robu carinskom organu, pa je jasno da se navedeni prekršaj odnosi isključivo na neprijavljivanje robe čiji je promet dozvoljen i koji neko unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije.

Stoga radnja Carinskog prekršaja je neprijavljivanje robe čiji je promet dozvoljen koja se unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije.

U konkretnom slučaju predmet koji se prenosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije je opojna droga – kokain, čije prenošenje radi prodaje je sankcionisano isključivo Krivičnim zakonikom Republike Srbije. Dakle, radnja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ je neovlašćena proizvodnja, prerada, prodaja ili nuđenje na prodaju ili radi prodaje kupovina, držanje ili prenošenje ili posredovanje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavljanje u promet supstanci ili preparata proglašenih za opojnu drogu.

Ni u kom slučaju se ne mogu poistovetiti radnja carinskog prekršaja (koja se sastoji u neprijavljivanju robe koja se unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije) i radnja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (koja se sastoji u konkretnom slučaju u neovlašćenom prenošenju opojne droge radi prodaje), pa samim tim nije ispunjen jedan od kumulativno propisanih uslova zastupljenih i u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava- da li su dela zbog kojih se okrivljeni goni ista (bis), zbog čega nisu ispunjeni uslovi u primeni instituta ne bis in idem.

Shodno navedenom, pravilan je zaključak Višeg suda u Beogradu iznet na strani 14 obrazloženja prvostepene presude da i pored činjenice da se prekršajni postupak vodio povodom istog događaja, nema mesta primeni načela ne bis in idem jer se ne radi o robi koja se unosi u carinsko područje i koja mora biti prijavljena i dopremljena u carinsko područje, već je okrivljeni prenosio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i čije je držanje kao i bilo kakav promet nedozvoljen i kažnjiv.

Samim tim, iako je reč o istom okrivljenom i istom životnom događaju, činjenični opis prekršaja kažnjiv po članu 292. stav 1. tačka 3. Carinskog zakona u bitnom je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i postoje znatna odstupanja u pogledu bitnih obeležja, s toga je drugostepeni sud time što je zaključio da je reč o presuđenoj stvari, zanemarivši okolnost da je predmet prenošenja opojna droga – kokain, i prema okrivljenom odbio optužbu da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, u korist okrivljenog Jugoslava Bakića povredio zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kako se to osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdio da je pravnosnažnom prsudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 210/20 od 25.06.2020. godine učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić