Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.121/25 od 03.09.2025. godine odbijene su kao neosnovane, pored ostalog, žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kuršumliji i branilaca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Kuršumliji K br.118/2024 od 14.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Milena Milošević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i da nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA – advokat Milena Milošević, u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali ne navodi u čemu se konkretno ova povreda sastoji, odnosno na koji način je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, već s tim u vezi ističe da je okrivljeni AA negirao izvršenje krivičnog dela na štetu VV, da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni obio kuću oštećenog, odnosno nasilno ušao u podrum stambenog objekta koji je bio zaključan i da je šafcigerom obio ulazna vrata na stambenom delu kuće, kojim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP.

Pored toga, u zahtevu se navodi da se uvidom u kriminalističku-tehničku dokumentaciju ne uočavaju tragovi nasilnog ulaska u podrum, da je oštećeni VV ostavljao ključ od kuće u sanduče strujomera koje nije bilo obezbeđeno, te da su NN izvršioci najverovatnije pronašli ključ i tako ušli u prostorije iz kojih su otuđili predmete, te da je stoga zaključak prvostepenog suda – da je okrivljeni AA šrafcigerom obio ulazna vrata na stambenom delu kuće neprihvatljiv jer je u očiglednoj suprotnosti sa izvedenim dokazima, kojim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako navedene povrede – pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, odnosno povreda člana 440. i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, u uvodu zahteva, branilac okrivljenog AA ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim kako u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se navedena povreda zakona sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj je tačno povredi zakona reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484 i 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković