Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-553/23 od 08.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Albina Jerebičanina i presuda Višeg suda u Novom Pazaru K broj 55/22 od 14.07.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Albina Jerebičanina, advokat Stanislav Dukić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Stanislava Dukića je u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, na taj način što je primenjena odredba člana 55a Krivičnog zakonika iako nije bilo osnova za njenu primenu s obzirom da okrivljeni nije višestruki povratnik, jer on nije dva puta upućivan na izdržavanje kazne, već su dve osude na kazne zatvora od najmanje godinu dana spojene presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kv. br. 191/17 od 08.12.2017. godine, te od tog dana kada su kazne spojene, po stavu branioca, trebalo je u kaznenoj evidenciji da stoji samo jedna presuda, a što nije uneto u izvod iz kaznene evidencije.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani i isti su već bili predmet ocene drugostepenog suda o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 5. pasus 1., 2. i 3. obrazloženja drugostepene presude, na koje ovaj sud upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac ukazuje na nezakonito postupanje policije jer je okrivljeni AA iako je bio lišen slobode, od strane policije pušten po usmenom nalogu uz pozivanje se na nepostojeće rešenje Višeg javnog tužioca kojeg u spisima predmeta nema, a sve kako bi naveo okrivljenog Albina Jerebičanina na izvršenje krivičnog dela i obezbedio dokaze za delo koje se stavlja na teret okrivljenom Albinu Jerebičaninu. Osim toga prvi poziv okrivljenom Albinu Jerebičaninu AA uputio je pola sata pre nego što je pušten iz Okružnog zatvora, na koji način se po stavu branioca radi o nezakonitom vraćanju mobilnog telefona koje je plod podstrekavanja od strane policije i predstavlja provociranje krivičnog dela, a dokazi prikupljeni prilikom provociranja krivičnog dela su nezakoniti. Iznetim navodima branilac suštinski osporava postojanje rešenja o zadržavanju okrivljenog i momenat donošenja rešenja o puštanju okrivljenog AA, te izvodi zaključak da je reč o posebnim dokaznim radnjama koje nisu zakonito sprovedene te činjenično obrazlaže istaknutu povredu zakona i faktički ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, u smislu odredbe člana 491. stav 2. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je odučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić