Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ br. 1241/25 od 19.11.2025. godine, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i člana 69. stav 1. i 2. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima (u daljem tekstu: ZMPP), sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijana rešenja i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, advokatu Miodragu Batiniću, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva KTZ br. 1241/25 od 19.11.2025. godine je osnovan.

Odredbom člana 62. stav 1. do 4. ZMPP je propisano da se odluka suda kojom se prihvata izvršenje sankcije inostranog suda donosi u formi presude. Presuda o priznanju strane krivične presude sadrži odluku o usvajanju zamolnice, koja se zasniva na konstataciji da su ispunjene sve zakonske pretpostavke za prihvatanje izvršenja, naziv suda države molilje, potpunu izreku strane krivične presude, krivičnu sankciju koju izriče domaći sud i razloge kojima se sud rukovodio prilikom izricanja sankcije. Protiv takve presude javni tužilac, osuđeni i branilac imaju pravo žalbe, a izvršenje presude o priznanju strane krivične presude sprovodi se po pravu Republike Srbije.

Odredbom člana 69. stav 1. ZMPP je propisano da se na postupak izvršenja strane krivične presude uz premeštaj, kao vidu međunarodne pravne pomoći, primenjuju odredbe člana 61. stav 1,2 i 4. i člana 62. do 64. ZMPP, dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da izreka presude kojom se dozvoljava izvršenje strane krivične presude uz premeštaj sadrži i odluku kojom se odobrava premeštaj osuđenog.

Po oceni Vrhovnog suda, a imajući u vidu navedene odredbe zakona, osnovano se zahtevom ukazuje da je Apelacioni sud u Novom Sadu suprotno odredbi člana 62. stav 1. ZMPP, odluku kojom prihvata izvršenje sankcije inostranog suda, umesto u formi presude, doneo u formi rešenja, koje se kao vrsta odluke donosi samo ukoliko se zamolnica odbija. Pored toga, osnovani su i navodi da je izreka rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž-Kre.br.19/24 od 29.10.2024. godine nerazumljiva, s obzirom da je sud odlučivao u smislu člana 29. stav 3. ZMPP, koji se primenjuje u postupku za izručenje, iz kog razloga se ne može utvrditi šta je rešenjem odlučeno, odnosno o kom vidu međunarodne pravne pomoći se radi u konkretnom slučaju, čime je učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Odredbom člana 61. ZMPP propisan je postupak u kome sud odlučuje o zamolnici države molilje za prihvatanje izvršenja strane krivične presude. U skladu sa navedenom odredbom zakona, sudski postupak se sastoji iz dva dela i to odlučivanja o prihvatanju zamolnice i izricanja sankcije prema domaćem krivičnom zakonodavstvu. Odredbe o delu koji se tiče odlučivanja o prihvatanju zamolnice sadržane su u članu 61. stav 2. do 4., a odredbe o izricanju sankcije u članu 62. ZMPP.

Imajući u vidu navedene odredbe zakona, odlučivanje o prihvatanju zamolnice podrazumeva ispitivanje opštih i posebnih pretpostavki za pružanje međunarodne pravne pomoći, u kom smislu mišljenje o ispunjenosti pretpostavki iz člana 7. stav 1. tačka 4. i 5. i člana 63. tačka 4. ZMPP daje ministarstvo nadležno za pravosuđe, dok ispunjenost ostalih pretpostavki za pružanje konkretnog vida međunarodne pravne pomoći utvrđuje sud.

Odredbom člana 7. ZMPP propisane su opšte pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći, od kojih odredba tačke 1) sadrži klauzulu dvostruke inkriminacije, utoliko što je propisano da delo zbog koga se pravna pomoć traži treba da predstavlja krivično delo po zakonu Republike Srbije, što je predviđeno kao uslov premeštaja osuđenog i članom 3. stav 1. tačka e) Zakona o potvrđivanju Konvencije o transferu osuđenih lica sa Dodatnim protokolom, koja je pravni osnov zahteva za transfer-premeštaj osuđenog AA.

Zakonom o potvrđivanju Konvencije o transferu osuđenih lica sa dodatnim protokolom takođe je, u članu 6. Konvencije, propisano da država izdržavanja kazne, na zahtev države izricanja kazne, mora da joj dostavi, pored ostalog, i prepis zakonskih odredaba države izdržavanja kazne iz kojih proizilazi da dela ili propusti koji su doveli do kažnjavanja u državi izricanja kazne, na osnovu njenog prava predstavljaju krivično delo ili bi to bili u slučaju da su se dogodili na njenoj teritoriji, kao i da država izricanja kazne i država izdržavanja kazne mogu i jedna i druga da zatraže ili dobiju bilo koji od dokumenata ili izjava iz stava 1. i 2. ili podnošenja zahteva za transfer ili odluke o prihvatanju ili odbijanju transfera.

Odredbom člana 5. stav 1. tačka 4) ZMPP je propisano je da zamolnica, pored ostalog, treba da sadrži i oznaku krivičnog predmeta, zakonski naziv krivičnog dela, tekst odgovarajuće odredbe zakona i sažet opis činjeničnog stanja. Iako se odredbe ovog člana zakona odnose na zamolnicu domaćeg organa, ukoliko zamolnica inostranog organa po svojoj sadržini nije odgovarajuća, domaći pravosudni organ može da traži naknadno dostavljanje dopunskih podataka od značaja za ocenu ispunjenosti opštih i posebnih pretpostavki za pružanje pravne pomoći, naročito imajući u vidu da je članom 6. Zakona o potvrđivanju Konvencije o transferu osuđenih lica sa dodatnim protokolom koja je pravni osnov zamolnice, predviđeno da država izricanja kazne treba da dostavi državi izdržavanja kazne pored overenog prepisa presude, i zakonske odredbe koje su primenjene, kao i naznaku o dužini već izdržane kazne, uključujući i obaveštenja o privremenom pritvoru, oproštaju kazne, kao i svaki drugi dokument vezan za izdržavanje kazne.

Odredbom člana 65. ZMPP propisano je da državljanin Republike Srbije koji u stranoj državi izdržava krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode može biti premešten u Republiku Srbiju u cilju izdržavanja krivične sankcije, kao i da saglasnost za premeštaj osuđenog daje ministar nadležan za pravosuđe, a da saglasnost može biti uskraćena ako je osuđenom u trenutku podnošenja molbe preostalo da izdrži manje od šest meseci krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano je u zahtevu ukazano da je prvostepenim i drugostepenim rešenjem učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka, u smislu člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer obrazloženja odluka o odbijanju i usvajanju zamolnice ne sadrže razloge u pogledu odlučnih činjenica koje predstavljaju pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći i to da li krivično delo povodom kojeg se zahteva pružanje međunarodne pravne pomoći predstavlja krivično delo po zakonu Republike Srbije u smislu člana 7. stav 1. ZMPP, o čemu uz zamolnicu nije priložen tekst odgovarajuće odredbe zakona, niti je u pogledu ove odlučne činjenice zatraženo naknadno dostavljanje dopunskih podataka, kao ni druge podatke od značaja za postupanje po zamolnici za konkretan vid međunarodne pravne pomoći, odnosno da li se osuđeni AA u trenutku podnošenja zamolnice nalazio na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda u Kečkemetu 198.16/2023/24 od 05.04.2023. godine, da li se kazna izrečena presudom Osnovnog suda u Kečkemetu 12V.593/2022/2 od 28.11.2022. godine sastoji u lišenju slobode ili je u pitanju uslovna osuda, s obzirom da iz overenog prepisa navedene presude proizilazi da sud optuženog osuđuje na kaznu lišenja slobode u trajanju od 1 godine i na proterivanje sa teritorije Mađarske u trajanju od 2 godine, da se kazna lišenja slobode izvršava u zatvoru i da sud izvršenje kazne lišenja slobode uslovno obustavlja na 2 godine, odnosno da li je osuđenom u trenutku podnošenja molbe preostalo da izdrži manje od šest meseci krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode. Pritom, suprotno članu 5. stav 3. i 4. ZMPP, kompletna dokumentacija koja je priložena uz zamolnicu Ministarstva pravde Mađarske broj: HH-NBFO/997/2024 od 21.02.2024. godine, sačinjena je u fotokopiji, a prevod nije overen od strane sudskog tumača.

Iz navedenih razloga, rešenja Višeg suda u Subotici Pom.Uk2.br.7/24 od 25.07.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž-Kre br.19/24 od 29.10.2024. godine, doneta su suprotno citiranim odredbama Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, što za posledicu ima i da povodom zamolnice Ministarstva pravde Mađarske broj: HH- NBFO/997/2024 od 21.02.2024. godine, odluka suštinski i nije doneta, čime je povređen zakon na štetu okrivljenog AA, čija je izjava o saglasnosti sa premeštajem dostavljena uz zamolnicu.

Kako su pobijanim pravnosnažnim rešenjima Višeg suda u Subotici Pom.Uk2.br.7/24 od 25.07.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž- Kre.br.19/24 od 29.10.2024. godine učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i 69. stav 1. i 2. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, to je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev i, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, ukinuo navedena rešenja i spise predmeta vratio Višem sudu u Subotici na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Imajući sve navedeno u vidu, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković