Odlučujući o žalbama javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu i branioca okrivljene AA – advokata Pavla Mušickog izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K 344/19 od 29.05.2023. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 842/23 od 27.08.2024. godine žalbe odbio, a pobijanu presudu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Pavle Mušicki, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi krivične odgovornosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Pavla Mušickog je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe da nisu pravilno primenjene odredbe člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, jer je sud u presudi izvršio sabiranje poreza iz različitih poreskih perioda, a što je upravo suprotno odredbi člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana. Navodeći i to da se radnja izvršenja krivičnog dela poreska utaja i iznos poreske obaveze čije se plaćanje izbegava ne posmatraju u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine, već shodno članu 101. Zakona o porezu na dohodak građana porez po odbitku iz člana 99. tog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje u momentu isplate prihoda, pa se samim tim ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava iz različitih poreskih perioda, odnosno u okviru jedne kalendarske godine. Branilac u zahtevu ističe da sud nije naveo da je obaveza podnošenja poreske prijave za navedenu vrstu poreza za 2012. godinu 31.01.2013.godine, a da se obaveza obračuna poreskih obaveza vrši na dan kupoprodaje i isplate cene prodavcu obvezniku poreza, što znači da je poslednji dan dospeća 14. januara 2012. godine i da je za svaku poresku obavezu nastupila zastara.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela proizilazi da je okrivljena „...u vremenskom periodu od 01.01.2012. do 31.01.2023. godine, u Novom Sadu, sposobna da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, svesna svog dela i htela njegovo izvršenje, kao odgovorno lice direktor PD „BB“ DOO Novi Sad, sa sedištem u Novom Sadu, ul. ... br. .., u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza na ostale prihode iz člana 85. stav 1. tačka 14. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 93/12) u ukupnom iznosu od 6.467.514,28 dinara, te nije prijavila druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovih poreskih obaveza, tako što je sa dva tekuća računa korisnika „BB“ DOO Novi Sad otvorenih kod „Erste bank“ AD Novi Sad i „Razvojne banke Vojvodine“ AD u više navrata na tekuće račune osam fizičkih lica – VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i AA – sebe, a po osnovu 77 zaključenih ugovora o kupoprodaji sa navedenim fizičkim licima, prenela novčana sredstva u ukupnom iznosu od 31.857.950,00 dinara, a takođe u više navrata podigla gotovinu u iznosu od 2.096.500,00 dinara, na koji način je isplatila sredstva PD „BB“ DOO Novi Sad, navedenim fizičkim licima u ukupnom iznosu od 33.954.450,00 dinara, a da pri tom po navedenom osnovu nije obračunala i isplatila porez za ostale prihode za poreske obveznike – fizička lica, što je suprotno članu 85. stav 1. tačka 14. i stav 2, člana 99. stav 1. tačka 8. i člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana, a zatim u nameri da izbegne plaćanje ovih poreskih obaveza po odbitku za poreskog platca PD „BB“ DOO Novi Sad nadležnoj poreskoj upravi nije podnela pojedinačnu poresku prijavu za porez po odbitku u skladu sa stavom 1, stavom 2. tačka 2. i stavom 5. člana 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/04) na koji način u slučaju obavezne prijave nije prijavila podatke o obračunatom i isplaćenom porezu po odbitku od strane jednog poreskog platca „BB“ DOO za svakog primaoca prihoda – navedena fizička lica za kalendarsku 2012. godinu, koju je bila u obavezi da podnese najkasnije do 31.03.2013. godine, pa je na opisani način izbegla utvrđivanje, prijavu i plaćanje navedenih poreskih obaveza za privredno društvo „BB“ DOO u ukupnom iznosu od 6.467.514,28 dinara“, čime je izvršila krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. tačka 1) KZ, pri čemu poreske obaveze čije se plaćanje izbegava, predstavljaju zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela. Shodno navedenom Vrhovni sud smatra da se iste moraju posmatrati u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne odnosno kalendarske godine, a što je u skladu sa odredbom člana 41. stav 5. Zakona o preskom postuzpku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 80/2002,...-68/2014), koji je važio do 01.03.2014. godine, odnosno u vreme izvršenja krivičnog dela, a kojom odredbom je i ustanovljena obaveza okrivljene.

Prema izreci prvostepene presude kao vreme izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom, označen je vremenski period od 01.01.2012. godine do 31.01.2013. godine, koji ne obuhvata dve kalendarske godine već navedeno znači da okrivljena tokom vremenskog perioda od 01.01.2012. godine do 31.01.2013. godine kada je bila u obavezi da najkasnije prijavi podatke o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku od strane poreskog platca PD „BB“ DOO Novi Sad za svakog primaoca prihoda – za fizička lica koja su navedena u izreci za kalendarsku 2012. godinu, te se stoga navodi iz zahteva branioca okrivljene ocenjuju kao neosnovani, jer period koji se u zahtevu navodi se odnosi na obavezu kada je okrivljena trebalo da podnese prijavu, dok je u izreci presude obračun izvršen samo za jednu kalendarsku – fiskalnu godinu.

Vrhovni sud je imao u vidu i navode zahteva za zaštitu zakonitosti u kojima se ukazuje na presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz-1395/22 od 21.12.2022. godine i Kzz- 8/23 od 18.01.2023. godine, ali se navedene presude ne mogu primeniti na konkretnu situaciju, s obzirom da se odnose na vremenski period posle 01.03.2014. godine, odnosno na period nakon izmena navedenih odredbi Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a kojima su obaveze propisane na drugačiji način.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljene ističe da se okrivljenoj stavlja na teret da je izbegla utvrđivanje, prijavu i plaćanje poreskih obaveza u ukupnom iznosu od 6.467.514,28 dinara, te da iznos od 2.096.500,00 dinara nema veze sa predmetnim krivičnim delom, jer je isti podignut za plaćanje firmi „ALBA KOMERC“ DOO, na osnovu avansnog računa i isti nema nikakve veze sa isplatama fizičkim licima. Shodno navedenom branilac okrivljene smatra da kada se od 6.467.514,28 dinara oduzme navedenih 2.096.500,00 dinara dolazi se do činjenice da se iznos poreza umanjuje ispod cenzusa od 5.000.000,00 dinara koji je neophodan za postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i jedino može biti govora o osnovnom obliku ovog krivičnog dela za koje je svakako nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznetim navodima branilac okrivljene u suštini osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ističe povredu iz člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja povredu zakona zbog koje okrivljeni može podnetu zahtev za zaštitu zakonitosti, pa se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Pavla Mušickog, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković