U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, adv. Borivoja Borovića i adv. Marine Ivelja, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 10K br. 468/15 od 19.05.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1077/16 od 05.10.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 18.01.2017. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, adv. Borivoja Borovića i adv. Marine Ivelja, podnet protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 10K br. 468/15 od 19.05.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1077/16 od 05.10.2016. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP dok se isti zahtev u ostalom delu, ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 10K br. 468/15 od 19.05.2016. godine okrivljeni AA oglašen je krivim pod tačkom 1 izreke zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, a pod tačkom 2 izreke zbog krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i primenom odredbi člana 60. i člana 63. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 06.03. do 02.04.2015. godine. Istom presudom od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to u iznosima bliže navedenim u izreci prvostepene presude a po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU za Grad Beograd, Uprava za strance, Odeljenje za suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima od 06.03.2015. godine dok su oštećeni radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućeni na parnicu. Okrivljeni je istom presudom obavezan i da naknadi troškove krivičnog postupka - sudskog paušala u izosu od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1077/16 od 05.10.2016. godine delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom za krivično delo iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine a za krivično delo iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, dok je u ostalom delu žalbu branilaca okrivljenog odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 10K br. 468/15 od 19.05.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1077/16 od 05.10.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, adv. Borivoje Borović i adv. Marina Ivelja, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačke 1) i 2) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, adv. Borivoja Borovića i adv. Marine Ivelja, je neosnovan.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva u odnosu na krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, bliže opisano pod tačkom 1 izreke presude, označavaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

U odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se navodi da prvostepeni sud dodavanjem reči „nezakonito“ u izreku prvostepene presude, sa još par manjih izmena u pogledu broja lica kojima ne dira u identitet optužnog akta, ipak dodavanjem reči „nezakonito“ prekoračuje optužbu i čini bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, utvrđujući da je prvostepeni sud, a kako to proizilazi iz spisa predmeta samo prema utvrđenom činjeničnom stanju na glavnom pretresu uneo manje izmene u odnosu na dispozitiv optužnog akta, stilizujući i upodobljujući opis radnje izvršenja činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu, pritom ne dirajući tim izmenama u identitet optužnog akta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju sud nije prekoračio optužbu upotrebom reči „nezakonito“ kojom je samo precizirao način na koji je 13 stranih državljanja bez validnih dokumenata ušlo na teritoriju Republike Srbije, a što je navedeno i u optužnom aktu „bez dokumenata“ što znači „nezakonito“ pa su iz tih razloga ukazivanja branilaca okrivljenog o učinjenoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno prekoračenju optužbe, ocenjena neosnovanim.

Prema tome, činjenični opis dela dat u izreci pravnosnažne presude u granicama je činjeničnog opisa optužbe odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva i ne sadrži nove činjenice i okolnosti koje bi okrivljenog dovele u teži položaj, već je sud samo u konkretnom slučaju opisao način ulaska stranih državljana u Republiku Srbiju, shodno utvrđenom činjeničnom stanju, a što ne znači da je na taj način prekoračio optužbu.

Kako se presuda u konkretnom slučaju odnosi kako na lice koje je optuženo tako i na delo koje je predmet optužbe sadržane u podignutoj optužnici, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda postoji kako subjektivni tako i objektivni identitet optužbe i presude.

S`toga Vrhovni kasacioni sud zaključuje da iz izreke pravnosnažne presude proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, bliže opisano u tački 1 izreke prvostepene presude.

Kako je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge drugostepenog suda date na strani 4 obrazloženja presude, saglasno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Nadalje, branioci okrivljenog u odnosu na krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ, bliže opisano u tački 2 izreke presude, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlažu tako što ponavljajući odbranu okrivljenog koja je bila predmet ocene prvostepenog i drugostepenog suda, navode da se okrivljeni nalazio u stvarnoj zabludi u pogledu svojstva koja su oštećeni – policajci imali kritičnom prilikom i u kom svojstvu su isti postupali, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i polemiše sa odlukom suda da ne pokloni veru odbrani okrivljenog.

Branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti u odnosu na krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, bliže opisano u tački 1 izreke presude, kao razlog podnošenja zahteva označavaju i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlažu tako što navode da je sud u konkretnom slučaju u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti.

Po stavu branilaca sud je okrivljenog AA za delo opisano u tački 1 izreke prvostepene presude morao oglasiti odgovornim za prekršaj iz člana 75. Zakona o strancima a ne krivim za izvršenje krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, jer odredba člana 75. Zakona o strancima ne pravi razliku između pružanja smeštaja strancima koji su na teritoriju Republike Srbije ušli zakonito ili nezakonito.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim jer se odredba člana 75. stav 1. Zakona o strancima odnosi samo na obavezu pravnih i fizičkih lica koja pružaju usluge smeštaja strancima uz naknadu, kao i lica kod kojih stranci dolaze u posetu da nadležnom organu prijave boravak stranaca, u roku od 24 časa od časa pružanja usluge smeštaja strancu, odnosno od časa dolaska stranca u posetu, a u slučaju kada su stranci ušli na zakonit način u Republiku Srbiju, koji je propisan članom 4. Zakona o stranicma, prema kome stranac može da ulazi i boravi u Republiku Srbiju, pod uslovima iz tog zakona, sa važećom putnom ispravom, u kojoj je uneta viza ili odobrenje boravka, ukoliko zakonom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno odnosno na način koji se ne može podvesti pod nezakonit ulazak u Republiku Srbiju propisan članom 10. Zakona o stranicima.

U opisu radnje izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, navodi se da je ovaj okrivljeni u nameri da sebi pribavi korist omogućavao nedozvoljen boravak u Republici Srbiji većem broju lica (13 stranih državljana Sirije), koji su na teritoriju Republike Srbije ušli nezakonito, bez dokumenata i na čijoj teritoriji nemaju prijavljeno prebivalište, boravište ili prijavu stranaca tako što ih je smeštao u hotel „BB“, čiji je vlasnik, a za novac od 10 do 15 evra po osobi, po danu boravka, a koja lica su zatečena od strane pripadnika Uprave za strance prilikom kontrole objekta, pa je pravilno prvostepeni sud, a zatim i drugostepeni sud potvrđujući prvostepenu presudu radnje okrivljenog pravno ocenio i na iste pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljenog oglasio krivim i osudio za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, zbog čega su neosnovana ukazivanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o prekršaju iz člana 75. Zakona o strancima.

Kako je istaknuta povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP takođe bila predmet ocene drugostepenog suda u postupku po žalbi izjavljenoj na prvostepenu presudu, to Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge drugostepenog suda, date u obrazloženju presude na strani 6, kao pravilne, saglasno članu 491. stav 2. ZKP na iste upućuje.

Kako, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu samo formalno označavaju povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno iz člana 439. tačka 2) ZKP a u obrazloženju ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza datu u pravnosnažnim presudama i polemišu sa odlukom suda da ne pokloni veru odbrani okrivljenog, a što ne predstavlja dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog u tom delu saglasno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić