Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni je oslobođen obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka i sudskog paušala i isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 527/20 od 01.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Hrvaćanin, zbog „pogrešne primene krivičnog zakona“ i povrede člana 447. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da se izvršenje mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara na slobodi, odloži.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog navodi pogrešnu primenu zakona, dakle, povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju u podnetom zahtevu ne numeriše. Međutim iz obrazloženja zahteva u vezi sa ovom povredom proizilazi takođe, da branilac ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP isticanjem da se zapravo u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, jer u konkretnom slučaju oštećena nije član porodice u smislu člana 112. tačka 28. Krivičnog zakonika. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da se oštećena – snaja, u odnosu na ovde okrivljenog svekra, ne smatra članom njegove porodice, zbog čega prema stavu branioca u konkretnom slučaju nije bilo uslova da se primeni član 194. Krivičnog zakonika i okrivljeni oglasi krivim zbog predmetnog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi branioca okrivljenog bili su predmet razmatranja Višeg suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude. Viši sud u Beogradu kao drugostepeni sud je ove navode branioca okrivljenog ocenio neosnovanim i o tome na strani 3., u trećem stavu drugostepene presude Kž1 527/20 od 01.10.2020. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci prvostepene presude za koje je okrivljeni AA oglašen krivim proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici uz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog – da je kritičnom prilikom pretnjom da će napasti na život i telo drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo člana svoje porodice - svoje snaje, oštećene BB, radnjama bliže opisanim u izreci, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela, kako to pravilno zaključuju i prvostepeni i drugostepeni sud.

Kako su, dakle, oštećena BB, kao snaja i okrivljeni AA, kao njen svekar, članovi porodice, u smislu odredbe člana 112. stav 28. Krivičnog zakonika, to su neosnovani navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac ukazuje na povredu člana 447. stav 2. ZKP, isticanjem da drugostepeni sud nije pozvao branioca i okrivljenog na sednicu veća iako je to u izjavljenoj žalbi zahtevano. Međutim, kako povreda člana 447. stav 2. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog koga je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić