Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu KPo3 34/2015 od 25.03.2016. godine, obustavljen krivični postupak prema okrivljenom AA zbog krivičnog dela neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću iz člana 353. KZ koji je vođen po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Nišu Kt 2601/10 od 08.08.2010. godine, čije zastupanje je preuzeo Viši javni tužilac u Beogradu optužnim aktom Kt vtk 138/14 od 24.12.2014. godine. Drugim stavom izreke, ovog rešenja, odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Nakon toga branilac okrivljenog AA, advokat Željko Grbović, podneo je Višem sudu u Beogradu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ime okrivljenog u kojem je između ostalih opredelio i troškove za prevoz branioca sopstvenim vozilom na relaciji Beograd – Niš i nazad, za dane 06.02.2013, 10.04.2013, 26.06.2013, 18.09.2013. i 03.02.2013. godine, s obzirom na to da je advokatska kancelarija branioca u Beogradu, a da su se glavni pretresi u postupku koji je vođen protiv okrivljenog AA održavali pred Osnovnim sudom u Nišu.

Pobijanim prvostepenim rešenjem okrivljenom su dosuđeni troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu 210.750,00 dinara, s tim što sud nije priznao okrivljenom troškove koje je imao na ime naknade za prevoz branioca sopstvenim vozilom, radi pristupa na glavne pretrese, sa obrazloženjem da branilac okrivljenog sudu nije dostavio nijedan dokaz o vrsti prevoznog sredstva koje je kritičnom prilikom koristio niti o plaćenim izdacima radi preduzetog puta.

Pobijanim drugostepeni rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv pobijanog prvostepenog rešenja, a kojom žalbom je okrivljeni tražio da mu se dosude troškovi koje je imao na ime prevoza branioca sopstvenim vozilom na relaciji Beograd – Niš i nazad.

Odredbom člana 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je da su stranka ili nadležan organ, dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, dok je članom 9. iste tarife, između ostalog propisano da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz i to za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30% od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, između ostalog je propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca. Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi po oceni ovoga suda, u pobijanim rešenjima je povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP, u vezi člana 265. stav 1. ZKP, u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata jer pobijanim odlukama sud okrivljenom nije dosudio nužne izdatke koje je njegov branilac imao u predmetnom krivičnom postupku za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije i to izdatke za prevoz sopstvenim vozilom, a koji su u zahtevu za naknadu troškova traženi.

Naime, po nalaženju ovog suda, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima nisu mogli da okrivljenom ne priznaju pravo na naknadu putnih troškova koje je imao njegov branilac na ime pristupa na glavne pretrese pred Osnovnim sudom u Nišu, sa obrazloženjem da nije dostavio nijedan dokaz o vrsti prevoznog sredstva koje je kritičnom prilikom koristio, niti o plaćenim izdacima radi preduzetog puta, s obzirom na to da je nesporno da je sedište kancelarije branioca okrivljenog u Beogradu i da je branilac u predmetnom postupku pristupao na glavni pretres, koji je održavan pred Osnovnim sudom u Nišu, pri čemu je u zahtevu za naknadu troškova postupka istaknuto da je branilac na glavni pretres u označenim danima dolazio sopstvenim vozilom.

S tim u vezi imajući u vidu da okrivljenom u ovom postupku pripadaju nužni izdaci koje je imao njegov branilac pa i izdaci za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, odnosno naknada za prevoz sopstvenim vozilom, čija visina se tačno može odrediti na osnovu citirane odredbe člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, te kako nije propisana obaveza da se prilikom zahteva za naknadu ovih troškova dostavi dokaz o ceni goriva i računi na ime podnosioca zahteva, to nižestepeni sudovi nisu mogli da odbiju zahtev za njihovu naknadu iz razloga što isti nisu posebno dokazani.

Kako je pobijanim rešenjima povređen zakon na štetu okrivljenog u smislu člana 441. stav 4. ZKP, to su ista morala biti ukinuta i predmet vraćen Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje u prvostepenom postupku.

U ponovnom postupku sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiti po istim kako bi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović                                                                                                                        Janko Lazarević

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić