Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Đorđe Trifunović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno suđenje. Zahtevom je traženo i da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za konstrukciju produženog krivičnog dela, a okrivljeni je optužen i osuđen za jedno krivično delo. U slučaju da je okrivljeni optužen za produženo krivično delo u njegov sastav ne bi mogle ući radnje koje nemaju protivpravnost. Kako je u izreci presude utvrđeno da je okrivljeni u više navrata na osnovu nepoznatog broja fiktivnih i falsifikovanih odluka sa računa oštećenog privrednog društva podizao novčana sredstva na ime raspodele dobiti, to se u konkretnom slučaju radi o produženom krivičnom delu, a ne o jednom krivičnom delu kako su to nepravilno našli nižestepeni sudovi. Sa tim u vezi u zahtevu se navodi da je zbog nepravilnog opisa krivičnog dela, sporna i primena propisa o zastarelosti, jer zastarelost ne teče isto za jedno krivično delo i za produženo krivično delo. Kako krivično delo nije opisano kao produženo krivično delo, nepoznato je šta bi ušlo u sastav tog dela, odnosno nema nikakvih pouzdanih podataka o kom kvalifikovanom obliku dela bi se radilo, tako da nije moguće utvrditi da li je i kada krivično delo zastarelo, jer se ne zna kada je izvršena poslednja radnja, odnosno ne može se ispitati da li ta poslednja radnja ispunjava uslove da uđe u sastav produženog krivičnog dela, na koji način branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Trifunovića, vezano za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 61. KZ bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Beogradu koje je postupalo po žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K 702/15 od 13.11.2019. godine. Drugostepeno veće Apelacionog suda u Beogradu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 3 u stavu drugom presude Kž1 739/20 od 19.10.2020. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Imajući u vidu da i Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge nižestepnog suda da se u konkretnom slučaju radi o jednom krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1 KZ, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina, a koje je izvršeno u periodu od 20.04.2005. godine do 01.12.2011. godine, gde se rok zastarelosti krivičnog gonjenja računa od 01.12.2011. godine, a za koje delo saglasno članu 103. tačka 4) KZ nastupa zastarelost krivičnog gonjenja protekom deset godina od izvršenja krivičnog dela odnosno nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, to su ocenjeni kao neosnovani i navodi zahteva da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 234. KZ, navodeći da je sud okrivljenog oglasio krivim za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. KZ je blaže u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim budući da je članom 227. KZ propisano da se to delo primenjuje ukoliko nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela. U konkretnom slučaju po navodima zahteva konkuriše više krivičnih dela, kao što su krivično delo zloupotreba ovlašćena u privredi iz člana 238. KZ i krivično delo nesavesan rad u privrednom poslovanju iz člana 234. tada važećeg ZKP. Dalje u zahtevu se navodi i da je sud obavezan da na učinioca krivičnog dela primeni zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, pa ako je zakon tokom postupka više puta menjan, onda bi osudom za neko drugo krivično delo koje je prestalo da postoji bila povređena odredba člana 5. KZ, na koji način branilac okrivljenog ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, sud je okrivljenog oglasio krivim po zakonu koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. KZ u vezi stava 1 KZ, za koje krivično delo je propisana kazna zatvora u trajanju od 2 do 10 godina, a zakonom koji je važio u vreme presuđenja za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. KZ, za koje branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je povoljniji za učinioca, je propisana ista kazna zatvora u trajanju od 2 do 10 godina, pa kako je za oba krivična dela propisana kazna zatvora u istom trajanju, to samim tim zakon koji je važio u vreme presuđena nije povoljniji za učinioca. Nadalje, to što je članom 227. stav 1. KZ (zakon koji je važio u vreme presuđena ) propisano da krivično delo postoji ukoliko nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, ne čini ovaj zakon blažim, već stvara dodatnu obavezu suda da u svakom konkretnom slučaju ispita eventualno postojanje nekog drugog krivičnog dela, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 234. KZ i u vezi člana 5. KZ od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, branilac u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da se ne može prihvatiti stav nižestepenih sudova da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ ima potpuni pravni kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, koje je važilo u vreme za koje se osuđeni tereti, za koje delo nije bilo predviđeno postojanje protivpravne imovinske koristi kao uslova za postojanje tog krivičnog dela, već samo koristi, a samo je protivpravna imovinska korist uslov za postojanje krivičnog dela iz člana 234. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Trifunovića, bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Beogradu koje je postupalo po žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K 702/15 od 13.11.2019. godine. Drugostepeno veće Apelacionog suda u Beogradu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 5 u stavu drugom presude Kž1 739/20 od 19.10.2020. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Naime, Vrhovni kasacioni sud prihvata stav nižestepenih sudova da postoji pravni kontinuitet između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ i ističe da je protivpravnost obeležje opšteg pojma krivičnog dela, pa je, dakle, pribavljena korist uvek protivpravna ako iz okolnosti određenog slučaja proizilazi da je pribavljena zabranjenim odnosno protivpravni delovanjem koje je propisano kao radnja izvršenja krivičnog dela.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da u opisu krivičnog dela stoji da je zloupotreba zasnovana na iskorišćavanju i prekoračenju službenih ovlašćenja odgovornog lica. Iskorišćavanje položaja odgovornog lica bi trebalo da znači da je okrivljeni bio ovlašćen da postupa, ali je to zloupotrebio za lične ciljeve, iz koristoljublja, a prekoračenje ovlašćenja mora biti sadržano u povredi nekog zakona ili propisa zasnovanog na zakonu. To dalje znači, da nije moguće da postoje oba oblika zlupotrebe (iskorišćavanje i prekoračenje), jer se međusobno isključuju. Kada je u pitanju prekoračenje ovlašćenja u izreci prvostepene presude se navodi, da je okrivljeni postupao suprotno članu 11. tačka 3) Ugovora o osnivanju privrednog društva. Prema stavu branioca tako određena i utvrđena protivpravnost samog dela je krajnje sporna, kod činjenice da se protipravnost dela zasniva na povredi ugovora a ne nekog propisa, što ukazuje da se radi o građansko – pravnom odnosu a ne o krivičnom delu, na koji način branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Trifunovića, bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Beogradu koje je postupalo po žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K 702/15 od 13.11.2019. godine. Drugostepeno veće Apelacionog suda u Beogradu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 3 u stavu drugom presude Kž1 739/20 od 19.10.2020. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Naime, suprotno navodima zahteva po stavu Vrhovnog kasacinog suda prekoračenje ovlašćenja može se izvršiti i postupanjem suprotno Ugovoru o osnivanju privrednog društva, a kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka presude nerazumljiva s obzirom da je okrivljeni osuđen za jedno krivično delo, a opisano je produženo krivično delo, bez konkretizacije pojedinačnih radnji. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Trifunovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić