Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje, da su pobijana pravnosnažna rešenja doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. u vezi člana 85. stav 3. ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je veće Višeg suda u Kraljevu, ispitujući optužnicu Višeg javnog tužioca u Kraljevu Kto 48/18 od 24.12.2018. godine, odlučilo da iz spisa predmeta tog suda K 63/18 izdvoji zapisnike o saslušanju okrivljenih AA i BB, sačinjene pred Policijskom upravom u Kraljevu, dana 29.08.2017. godine, sa obrazloženjem da okrivljeni prilikom saslušanja u Policijskoj upravi Kraljevo, nisu poučeni o pravu iz člana 85. stav 3. ZKP, odnosno nisu pozvani da se izričito izjasne o tome da li će uzeti branioca po svom izboru uz upozorenje da će im, ako ne izaberu branioca, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, tako da su navedeni iskazi okrivljenih dati suprotno odredbi člana 85. stav 5. u vezi stava 3. ZKP, zbog čega su isti morali biti izdvojeni iz spisa predmeta.

Odlučujući o žalbi Višeg javnog tužioca u Kraljevu izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Kž2 371/19 od 26.06.2019. godine istu odbio kao neosnovanu.

Odredbom člana 85. stav 3. ZKP, propisano je da će se okrivljeni pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu, ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, u skladu sa odredbama tog zakonika.

Odredbom stava 4. istog člana propisano je da okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca, ako se izričito odrekao tog prava, ako uredno pozvani branilac nije prisutan i ako je obavešten o saslušanju (član 300. stav 1. ZKP), a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 časa od kada je poučen o svom pravu (član 68. stav 1. tačka 4) ZKP), osim u slučaju obavezne odbrane, a u stavu 5. istog člana propisano je da ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz stava 2. navedenog člana ili izjava okrivljenog iz stava 3. tog člana u prisustvu branioca nije uneta u zapisnik ili ako je postupljeno protivno stavu 4. tog člana ili ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. tog zakonika, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Dakle, obaveza organa postupka, u konkretnom slučaju policije, je da u potpunosti primeni član 85. stav 3. ZKP i da okrivljenog pozove da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, odnosno da li želi da ga zastupa izabrani branilac uz upozorenje da će mu, ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane tek tada biti postavljen branilac po službenoj dužnosti i da takvu izjavu okrivljenog unese u zapisnik.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te da iz zapisnika o saslušanju AA i BB, u svojstvu osumnjičenih od strane ovlašćenih službenih lica PU Kraljevo od 29.08.2017. godine, proizlazi da je saslušanje ovih lica obavljeno, a da ni u jedan od navedenih zapisnika nije uneto da su okrivljeni pre saslušanja od strane organa postupka poučeni da koriste pravo iz stava 2. člana 85. ZKP, odnosno da nisu upozoreni da se izričito izjasne o tome da li će uzeti branioca po svom izboru uz upozorenje da će im ako ne izaberu branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, to radnja saslušanja okrivljenih od strane organa postupka nije sprovedena na zakonit način, pa sledstveno tome zapisnici koji su sačinjeni o preduzetoj radnji saslušanja okrivljenih suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se u smislu odredbe člana 85. stav 5. ZKP, ne može zasnivati sudska odluka.

Stoga je osnovana ocena nižestepenih sudova da je u situaciji kada u zapisnik o saslušanju okrivljenih PU Kraljevo od 29.08.2017. godine nema izričite izjave okrivljenih o tome da li će uzeti branioca niti navedenog upozorenja iz člana 85. stav 3. ZKP, neophodno izdvojiti navedene dokaze iz spisa predmeta, za koju ocenu su u pobijanim pravnosnažnim rešenjima dati jasni i dovoljni razlozi.

Okolnost što su okrivljeni u predistražnom postupku saslušani u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, ali bez prethodne pouke i upozorenja iz člana 83. stav 3. ZKP, nije od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti ovih dokaza.

Činjenica je da je Evropski sud za ljudska prava u svojoj presudi Almaši protiv Srbije broj 21388/15 od 08.10.2019. godine izneo zaključak da taj sud, iako u zapisniku o saslušanju okrivljenog u policiji nema izričite izjave okrivljenog o tome da li je želeo da angažuje branioca lično ili je umesto toga bio voljan da prihvati advokata imenovanog od strane države, ne može zaključiti da je okrivljeni ograničen u svom slobodnom izboru branioca, nalazeći da je okrivljeni jasno prihvatio imenovanog branioca po službenoj dužnosti na šta ukazuju njegova saradnja sa tim advokatom, spremnost da da izjavu u prisustvu istog i odsustvo bilo kakvih primedbi u vezi sa tim.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je odredba člana 85. ZKP, imperativnog karaktera i da ista okrivljenom pruža viši stepen zaštite prava na odbranu kao komponente prava na pravično suđenje, u odnosu na međunarodne standarde pravičnog suđenja, tako da citirani stav izražen u navedenoj presudi Evropskog suda za ljudska prava nije od uticaja na drugačiju odluku ovog suda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić