Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Crnogorac, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Crnogorac, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nema subjektivnih i objektivnih obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela jer potvrda o rezultatu testiranja na virus SARS-CoV2 nema svojstvo javne isprave.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ čini svako ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, postojaće ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Ispravom se, prema odredbi člana 112. tačka 26) KZ, smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

Iz činjeničnog opisa radnji izvršenja u izreci pobijane prvostepene presude, prema nalaženju Vrhovnog suda, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama, i to kako subjektivna obeležja koja uključuju uračunljivost i umišljaj okrivljenog, tako i objektivna obeležja koja se tiču objekta radnje i radnje izvršenja koja se, u konkretnom slučaju, sastoji u nabavljanju lažne javne isprave radi upotrebe i to potvrde o rezultatu testiranja na virus SARS-CoV2 sa brojem 1563899-195648 koju je na ime okrivljenog navodno izdao Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ dana 02.02.2021. godine, a koja, suprotno navodima zahteva, predstavlja lažnu javnu ispravu i može biti objekt radnje ovog krivičnog dela obzirom da je dokaz o činjenici koja je od značaja za epidemiološki nadzor i zaštitu javnog zdravlja stanovništva, te samim tim i za pravne odnose u zemlji i inostranstvu, a koju nije izdao Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Za postojanje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, bez značaja su navodi njegovog branioca, advokata Nebojše Crnogorca, kojima se ukazuje da u konkretnom slučaju nije ostvarena protivpravna posledica. Ovo stoga što zakonski opis krivičnog dela falsifikovanje isprave, prema citiranoj odredbi člana 355. KZ, ne sadrži posledicu, zbog čega se za postojanje dovršenog krivičnog dela ni ne zahteva njeno nastupanje, pa Vrhovni sud nalazi da činjenični opis dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je svršeno preduzimanjem prethodno opisane radnje izvršenja.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Crnogorca.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Crnogorac, podnosi zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i s tim u vezi ukazuje da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva, što suštinski predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koju Vrhovni sud nije razmatrao obzirom da ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP međutim, u zahtevu ne obrazlaže u čemu se ove povrede zakona konkretno sastoje, pa se Vrhovni sud nije upuštao ni u njihovo razmatranje, nalazeći da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i njegovo obrazloženje.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković