Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Dalibora Predića, advokat Petar Jelić, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti dana 19.11.2018. godine i 21.11.2018. godine, a dva zasebna podneska iako je očigledno da se radi o jednom zahtevu iz razloga predviđenih članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi sa člana 462. stav 3.ZKP, člana 419. stav 2. ZKP, člana 449. stav 1. ZKP, člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 451. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava zapisnik o uviđaju mesta događaja Ku br. 668/16 od 24.05.2016. godine, sačinjen od strane Policijske uprave Zaječar, Odeljenje kriminalističke policije, smatrajući da je reč o nezakonitom dokazu, iz razloga što prema mišljenju branioca nije postupljeno u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, kojom je propisano da pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu, se može izvršiti samo uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije i da samo u tom slučaju javni tužilac ili ovlašćeno službeno lice policije mogu izuzetno bez naredbe suda ući u stan i druge prostorije, te da u odsustvu propisane saglasnosti, dokaz-novac u iznosu od 1.500 evra umotan u toalet papir roze boje, nije pribavljen u skladu sa napred navedenom odredbom ZKP (član 158. stav 1. tačka 1) ZKP), a iz kojih razloga po mišljenju branica, takođe predstavlja nezakonit dokaz.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a ovo iz razloga:

Iz zapisnika o uviđaju PU Zaječar 668/2016 od 24.05.2016. godine, utvrđeno je da je isti izvršen od strane ovlašćenog službenog lica PU Zaječar, u selu Borska Slatina, SO Bor, da je uviđaj sproveden po ovlašćenju Višeg javnog tužioca u Zaječaru, da je navedenom prilikom izvršeno i fotografisanje pomenutih novčanica i izuzimanju parčeta toalet papira u koje su bile umotane sporne novčanice u iznosu od 1.500 evra, sačinjena kriminalističko-tehnička dokumentacija PU Zaječar, Odsek kriminalističke i PD tehnike Kt. 501- 395/2016 od 24.05.2016. godine i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta pod istim brojem od istog datuma.

Imajući u vidu navedeno, branilac okrivljenog neosnovano ukazuje da je kritičnom prilikom vršeno pretresanje stana i drugih prostorija, a samim tim i na povredu odredaba člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP imajući u vidu da je kritičnom prilikom vršen samo uviđaj od strane ovlašćenih službenih lica po ovlašćenju javnog tužioca.

Odredbom člana 133. između ostalog propisano je da se uviđaj preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka, a predmet uviđaja može biti lice i stvari ili mesto i da će prilikom preduzimanja uviđaja organ postupak po pravilu zatražiti pomoć stručnog lica forenzičke saobraćajne, medicinske ili druge struke, koje će, po potrebi preduzimati pronalaženje, obezbeđivanje ili opisivanje tragova, izvršiti potrebna merenja i snimanje, sačiniti skice, uzeti potrebne uzorke radi analize ili prikupiti druge podatke.

Odredbom člana 285. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da javni tužilac može naložiti policiji da preduzme određene radnje radi otkrivanja krivičnih dela i pronalaženja osumnjičenih i da je policija dužna da izvrši nalog javnog tužioca.

Odredbom člana 287. stav 2. propisano je da dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem dokaznih radnji mogu biti korišćeni u daljem toku krivičnog postupka ako su dokazne radnje sprovedene u skladu sa ovim Zakonikom. U konkretnom slučaju dokazna radnja – uviđaj sproveden je od strane ovlašćenih službenih lica, a po ovlašćenju javnog tužioca.

Odredbom člana 147. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da će predmete koji se po krivičnom zakonu moraju oduzeti i koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje. U konkretnom slučaju policijski službenici dokaznu radnju uviđaja preduzeli su po ovlašćenju javnog tužioca, a bili su ovlašćeni, u skladu sa odredbom člana 147. i da uzmu predmete koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Pomenuti dokazi – zapisnik o uviđaju mesta događaja Ku 668/16 od 24.05.2016. godine, sačinjen od strane Policijske uprave Zaječar, Odeljenje kriminalističke policije i oduzeti predmeti – devizni novac u iznosu od 1.500 evra koji je umotan u komad toaletnog papira, a koji je pronađen prilikom vršenja uviđaja u dvorištu kuće okrivljenih u selu Slatina nisu sami po sebi niti prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP-a, te shodno iznetom predstavljaju dokaz na kome se pobijane presude mogu zasnivati.

Pored toga, u zahtevu branilac ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 462. stav 3. ZKP, člana 419. stav 2. ZKP, člana 449. stav 1. ZKP i člana 451. stav 1. ZKP. Takođe, branilac u zahtevu iznosi i sopstvenu analizu i ocenu iskaza svedoka VV, navodeći da je svedok pred drugostepenim sudom potpuno negirao istinitost iskaza koji je prethodno dao u toku postupka, kao i ocenu dokazne snage DNK tragova pokojne GG i pokojnog DD, te daje ocenu odbrane okrivljenog Dalibora Predića, a kojim navodima se, po oceni ovoga suda osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz 462. stav 3. ZKP, člana 419. stav 2. ZKP, člana 449. stav 1. ZKP i člana 451. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog Dalibora Predića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić