Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1317/16 od 05.10.2016. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Šapcu, prvostepena presuda je preinačena u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog AA, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu ovog okrivljenog za krivično delo prikrivanje iz člana 221. stav 2. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom umesto na novčanu kaznu od 30.000,00 dinara na koju je osuđen prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, dok su žalbe branilaca okrivljenih BB i AA, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Živojin Vuletić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine ili preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da ovaj okrivljeni nije znao niti je mogao znati da je prvookrivljeni BB ukrao dve pente koje je u noći između 29. i 30.03.2016. godine na kratko vreme ostavio u njegovoj kući, a za koje je prethodno rekao da mu je treće lice dalo za dug i da će po iste ujutro doći dva lica. Imajući u vidu navedene okolnosti, prema stavu branioca, okrivljeni AA, bez obzira što mu je bila poznata loša reputacija okrivljenog BB, nije mogao znati da su navedene stvari prisvojene izvršenjem krivičnog dela.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni navedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za postojanje subjektivnog obeležja predmetnog krivičnog dela kod okrivljenog i na taj način pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić