Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje. Napred navedenu povredu zakona branilac obrazlaže navodima da je okrivljena AA izvršila pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Nišu 38 Gž1 br. 128/18 od 11.05.2018. godine i vratila BB na rad dana 19.11.2018. godine, a da je Osnovno javno tužilaštvo u Osnovnom sudu u Pirotu podnelo optužni predlog Kt. br. 478/18 dana 21.01.2019. godine, odnosno dva meseca nakon izvršenja sudske odluke. Dalje se navodi da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2172/2018 od 20.03.2019. godine, preinačena presuda Apelacionog suda u Nišu 38 Gž1 br. 128/18 od 11.05.2018. godine, tako što je odbijena žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pirotu P1 47/17 od 09.10.2017. godine (kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje BB iz ... kojom se traži da se ništi kao nezakonito rešenje broj .. od 04.02.2015. godine direktora Predškolske ustanove „VV“ iz ..., kojom je tužilji izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa). Shodno iznetom, po stavu odbrane, sva dejstva presude Apelacionog suda u Nišu se gase i ne mogu proizvoditi bilo kakve posledice, jer se smatra da takve presude nikada nije ni bilo, te se stoga ne može staviti na teret okrivljenoj AA krivično delo neizvršenje sudske odluke, koja praktično nikada nije postojala.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena AA pravnosnažno oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ, a kao vreme izvršenja stavljen je period od 29.06.2018. godine do 19.11.2018. godine, odnosno period pre nego što je BB vratila na rad i priznala joj sva prava na radu i po osnovu rada, a kako je to bilo određeno pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu 38Gž1 br. 128/18 od 11.05.2018. godine. Shodno iznetom, u vremenskom periodu od 29.06.2018. godine do 19.11.2018. godine (vreme izvršenja krivičnog dela) postojala je u pravnom saobraćaju pravnosnažna i izvršna odluka – presuda Apelacionog suda u Nišu 38Gž1 br. 128/18 od 11.05.2018. godine.

Donošenje presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2172/2018 od 20.03.2019. godine, kojom je presuda Apelacionog suda u Niša 38Gž1 br. 128/18 od 11.05.2018. godine preinačena, nije okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje, u smislu člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kako to branilac okrivljene neosnovano navodi, obzirom da u vremenskom periodu za koje je okrivljena oglašena krivom, nije postojala presuda Vrhovnog kasacionog suda, već samo pravnosnažna i izvršna odluka Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 128/18 od 11.05.2018. godine. Pri tome, mora se imati u vidu i odredba člana 406. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da podneta revizija, ne zadržava izvršenje pravnosnažne presude, protiv koje je izjavljenja, u konkretnom slučaju pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 128/18 od 11.05.2018. godine.

Pored navedenog, podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene advokata Slavoljuba Stankovića ukazuje se i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 340. stav 2. KZ, navodima da nije bilo mesta primeni člana 340. stav 1. KZ, te da bi se eventualno mogao primeniti stav 2. istog člana, a kojim je propisano da ukoliko izvršilac već izvršenog krivičnog dela naknadno izvrši pravnosnažnu sudsku odluku, a što je u konkretnom slučaju i bilo, doći će do obustave krivičnog gonjenja ukoliko je ono preduzeto, a ukoliko nije do krivičnog gonjenja ne može ni doći. Po stavu odbrane, Osnovni sud u Pirotu oglašava krivom okrivljenu AA po članu 340. stav 1. KZ, a oslobađa je od kazne primenjujući stav 2. istog člana, a što nije moguće, jer se okrivljenoj ne stavlja na teret i ne oglašva se krivom za stav 2. člana 340. KZ.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode branioca okrivljene ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu pogrešno citira odredbu člana 340. stav 2. KZ, obzirom da se ta odredba na koju se branilac poziva primenjivala od 01.01.2006. godine do 10.09.2009. godine, a od 11.09.2009. godine („Službeni glasnik RS“ broj 107/05, 72/09) ta odredba je izmenjena i ista u stavu 2. glasi: ako lice iz stava 1. člana 340. KZ izvrši pravnosnažnu sudsku odluku može se osloboditi od kazne.

Imajući u vidu ciritanu odredbu člana 340. stav 2. KZ, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela (29.06.2018. godine do 19.11.2018. godine) proizilazi da je navedenom odredbom pružena mogućnost sudu da u određenim situacijama okrivljenog oslobodi od kazne, a što je sud u konkretnom slučaju i učinio oglašavajući okrivljenu AA krivom zbog izvršenja krivičnog dela neizvršenja sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ i oslobađajući od kazne navedenu okrivljenu.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 349. tačka 3. ZKP u vezi člana 340. stav 2. KZ.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP i istu obrazlaže navodima da sud nije izrekao odluku o oslobođenju optužene od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na napred navedenu povredu zakona, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz razloga što je odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano da kada sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela neizvršenje sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je okrivljena pravnosnažnom presudom oglašena krivom (član 264. stav 1. ZKP) , te je i dužna je da nadoknadi troškove krivičnog postupka.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 447. stav 2. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 447. stav 2. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljen razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić