U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene - advokata Dragoša Petrašinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K-PO4 broj 58/19 od 02.07.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-PO1-18/20 od 22.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 23. decembra 2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

I USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Dragoša Petrašinovića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Višeg suda u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K-PO4 broj 58/19 od 02.07.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-PO1-18/20 od 22.09.2020. godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što Vrhovni kasacioni sud opisane krivično- pravne radnje zbog kojih je okrivljena AA oglašena krivom, pravno kvalifikuje kao produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika („Sl. Glasnik RS“ broj 121/12), za koje delo joj primenom odredaba članova 65. i 66. Krivičnog zakonika izriče uslovnu osudu, tako što okrivljenoj AA utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno određuje da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u vreme proveravanja od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok u ostalom, nepreinačenom delu, pravnosnažna presuda ostaje neizmenjena.

II ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Dragoša Petrašinovića, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K- PO4 broj 58/19 od 02.07.2020. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo joj je primenom odredaba članova 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku provere od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, na osnovu odredaba članova 91. i 92. KZ, od okrivljene je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 384.958,71 dinar.

Prema okrivljenoj AA izrečana je i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, te joj je zabranjeno da obavlja dužnost direktora u javnim ustanovama u trajanju od 3 godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Okrivljena je obavezana da na ime troškova postupka u korist budžetskih sredstava Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu plati iznos od 34.200,00 dinara, te u korist budžetskih sredstava Višeg suda u Kraljevu iznos od 5.000,00 dinara na ime paušala, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Oštećena Ustanova za predškolsko vaspitanje, obrazovanje, negu, zdravstvenu zaštitu i ishranu dece „BB“ ... je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-PO1-18/20 od 22.09.2020. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije i branioca okrivljene AA - advokata Dragoša Petrašinovića, a presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K-PO4 - 58/19 od 02.07.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Dragoš Petrašinović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Kraljevu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev je osnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP dok je u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, neosnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje se na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, i stim u vezi ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljene, obzirom da je u vreme izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenoj stavljeno na teret bilo propisano krivično delo iz člana 234. stav 1. KZ, koji je blaži po okrivljenu a okrivljena je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 227. stav 1. KZ, pri čemu pobijanim presudama nije dato obrazloženje koji je zakon blaži po okrivljenu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje da u pogledu krivično-pravnih radnji okrivljene u konkretnom slučaju nije primenjen zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, već zakon koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela, a koji nije blaži za učinioca, te je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Prema stanju u spisima, Viši javni tužilac u Kraljevu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, optužnim predlogom Kto-Ko broj 168/19 od 16.10.2019. godine, okrivljenoj AA stavio na teret izvršenje produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo je okrivljena i oglašena krivom pravnosnažnom presudom.

Međutim, odredbom člana 5. stav 1. KZ, propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana propisano je da, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

U konkretnom slučaju, okrivljenoj je stavljeno na teret da je predmetno krivično delo izvršila u periodu od 31.08.2016. godine do 19.10.2016. godine, u kom periodu se primenjivao Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“ broj 121/12), a kojim je bilo propisano krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, koji je u stavu prvom propisivao da će se odgovorno lice, koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivprvnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniti zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Ovaj Krivični zakonik primenjivao se od 15.04.2013. godine do 28.02.2018. godine.

Od 01.03.2018. godine, počeo je da se primenjuje Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“ broj 94/16), kojim je propisano krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, pa je članom 227. stav 1. tog zakonika propisano da odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Dakle, za stav prvi je kod oba krivična dela propisana ista kazna – od 3 meseca do 3 godine zatvora, pa je očigledno da Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“ broj 94/16), koji je u konkretnom slučaju primenjen, nije blaži po okrivljenu.

S toga prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenu AA krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stv 1. u vezi člana 61. KZ, umesto za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 121/12 ), a koji se primenjivao u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene. Istu povredu krivičnog zakona učinio je i drugostepeni sud, odbijajući žalbu branioca okrivljene AA kao neosnovanu.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, uvažavajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ovom delu, preinačio pobijane presude tako što je radnje okrivljene pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovnornog lica iz člana 234. stav 1. KZ („Sl. glasnik RS“ broj 121/12), obzirom da je ovaj zakon važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, te je okrivljenoj za predmetno krivično delo primenom odredaba članova 65. i 66. KZ izrekao uslovnu osudu tako što joj je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u vreme proveravanjaod 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je u ostalom, nepreinačenom delu, pravnosnažna presuda ostala neizmenjena.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci pod I ove presude.

Isti zahtev, u delu kojim branilac okrivljene ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Naime, u vezi sa ovom povredom zakona, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ističe se da je u konkretnom slučaju sud prekoračio granice optužbe, jer je okrivljenu osudio za radnju izvršenja koja ne odgovara činjeničnom opisu dela, smatrajući da je okrivljena oglašena krivom za krivično delo koje se ne može izvršiti radnjom iskorišćavanja položaja, već prekoračenjem granice svojih ovlašćenja, imajući u vidu da je okrivljenoj stavljeno na teret da je potpisivala i preuzimala telefone bez prethodne odluke Upravnog odbora, a na koji način bi radnja izvršenja bila prekoračenje granica ovlašćenja, a ne iskorišćavanje položaja.

Izloženi navodi zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Dakle, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljene, koji su opisane u optužnom aktu, i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljene, kojima se otežava položaj okrivljene u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem nižestepenih presuda sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe na štetu okrivljene, jer je okrivljena oglašena krivom za identične radnje koje su joj stavljene na teret optužnim aktom, pri čemu je iz izreke prvostepene presude, u odnosu na navode iz optužnog akta, izostavljeno da je okrivljena „... bez odluke Upravnog odbora...“ zaključila sa mobilnim operaterom „VV“ ... anekse pretplatničkog ugovora, a kojom izmenom je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva i iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju.

S toga su neosnovani navodi branioca okrivljene kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pa je zahtev branioca okrivljene u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u delu u kojem su pobijane presude preinačene, te na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić