Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 br 12/25 od 12.09.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, a presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 484/2024 od 27.03.2025. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 484/2024 od 27.03.2025. godine i Kž3 br 12/25 od 12.09.2025. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branioci okrivljenog AA – advokati Aleksandar Ćurčić i Nenad Konstantinović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno suđenje, uz istovremeni zahtev da branioci okrivljenog u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP budu obavešteni o sednici veća, te da Vrhovni sud na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi odlaganje izvršenja;

-branilac okrivljenog BB – advokat Vukašin Jerinić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći tačno o kojoj povredi se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili Apelacionom sudu, pred potpuno izmenjenim većem, uz istovremeni zahtev da Vrhovni sud u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih (član 488. stav 2. ZKP) nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te po oceni navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu u kojem se odnose na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog AA u podnetim zahtevima navode se da radnje, odnosno navodni propusti opisani u izreci presude, zbog kojih je okrivljeni AA oglašen krivim – da „nije izvršio pregled krvne slike, leukocitnu formulu, nivo elektrolita, kontrolni ultrazvučni pregled i radiološki pregled trbuha“ nemaju obeležja krivičnog dela iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. i 1. KZ, da ni navodni propust u vidu nekonsultovanja hirurga ne predstavlja nesavesno postupanje, a zbog čega nijedna od opisanih radnji u izreci presude, nema obeležja predmetnog krivičnog dela. U vezi sa istom povredom zakona, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB navodi se da u izreci presude nisu opisane i konktretizovane radnje izvršenja krivičnog dela zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, te da je u izreci pobijane presude izostao činjenični opis krivičnog dela iz člana 251. stav 1. KZ, obzirom da se ne navodi koju je tačno radnju izvršenja okrivljeni učinio. U oba zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe se i da se u izreci pobijane presude ne opisuje uzročna veza između propusta okrivljenih AA i BB i pogoršanja zdravlja pacijentkinje, sada pok. VV.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih nisu prihvaćeni kao osnovani iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 251. stav 1. KZ krivično delo nesavesno pružanje lekarske pomoći čini lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica. Istim članom, u stavu 3. predviđen je nehatni oblik ovog krivičnog dela.

Teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. KZ će postojati ako je, između ostalog, usled dela iz člana 251. stav 3. KZ, nastupila smrt.

U konkretnom slučaju, prema nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa u izreci pobijane pravnosnažne presude jasno proizlazi da se u radnjama okrivljenih AA i BB stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odnosno objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenih i nastupanje teže posledice, te subjektivna obeležja dela, koja se tiču uračunljivosti okrivljenih i postojanja nehata kako u odnosu na osnovno delo, tako i u odnosu na težu posledicu.

Naime, u izreci pravnosnažne presude opisane su radnje koje je okrivljeni AA kao lekar internista propustio da preduzme dana 07.09.2008. godine po prijemu dežurstva, a tokom kojeg nije preduzeo sve neophodne mere i postupke u praćenju i lečenju pacijentkinje, niti je pozvao radi konsultacije hirurga, obzirom na simptome koje je pacijentkinja, sada pok. VV imala tog jutra, obzirom da joj je stomak bio bolan, kao i da nakon toga, u periodu do 15.09.2008. godine tokom svojih dežurstava prateći zdravstveno stanje pok. oštećene nije preduzeo sve neophodne mere i postupke u praćenju i lečenju pacijentkinje, čije je progresivno pogoršanje opšteg stanja zdravlja to imperativno zahtevalo, te nije izvršio pregled krvne slike, leukocitnu formulu, nivo elektrolita, niti kontrolni ultrazvučni i radiološki pregled trbuha, a nije obavio ni konsultativni pregled hirurga. U izreci je navedeno i da okrivljeni BB, koji je dana 08.09.2008. godine preuzeo pacijentkinju kao lekar odeljenja kardiologije Internog odeljenja, iako je kao sobni lekar bio posebno odgovoran za praćenje zdravstvenog stanja oštećene, kao ležećeg pacijenta, u periodu do 15.09.2008. godine nije preduzeo sve neophodne mere i postupke u praćenju i lečenju pacijentkinje, čije je progresivno pogoršanje opšteg stanja zdravlja to imperativno zahtevalo, te nije izvršio pregled krvne slike, leukocitnu formulu, nivo elektrolita, kontrolni ultrazvučni i radiološki pregled trbuha, niti je obavio konsultativni pregled hirurga, te je u tom periodu uznapredovali zapaljenski proces u trbušnoj duplji doveo do teškog narušenja funkcije čitavog organizma i do neposredne životne ugroženosti pacijentkinje.

U izreci pravnosnažne presude jasno je navedeno i da su okrivljeni, kao lekari, u svojstvu internista, pri pružanju lekarske pomoći pacijentkinji, oštećenoj, sada pok. VV, očigledno nesavesno postupali i na taj način prouzrokovali pogoršanje njenog zdravstvenog stanja, usled čega je kod oštećene, sada pokojne nastupila smrt, pri čemu su mogli da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima, te da su bili svesni da svojim radnjama mogu prouzrokovati pogoršanje zdravstvenog stanja pacijentkinje, ali su olako držali da do toga neće doći i da teža posledica neće nastupiti.

Po oceni ovoga suda, iz iznetih činjenica i okolnosti opisanih u izreci pravnosnažne presude, jasno proizilazi da u radnjama okrivljenih AA i BB stoje svi bitni elementi krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kojih su oglašeni krivim, obzirom da su pri pružanju lekarske pomoći oštećenoj, sada pok. VV očigledno nesavesno postupali, pa kako su u izreci presude navedene konkretne radnje i propusti svakog od okrivljenih, kao i uzročno-posledična veza između njihovih radnji i posledice koja je kritičnom prilikom nastupila u vidu nastupanja smrti oštećene, sada pok. VV, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje da u njihovim radnjama ne stoje svi bitni elementi krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim.

Stoga je Vrhovni sud, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu odbio kao neosnovane.

Isti zahtevi u ostalom delu odbačeni su kao nedozvoljeni iz sledećih razloga:

Branioci okrivljenog AA u preostalom delu zahteva ističu povredu zakona iz člana 74. KZ, koja je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca. Međutim, s tim u vezi, branioci ne navode na koji način je okrivljenom u toku postupka povređeno pravo na odbranu, već ukazuju na povredu člana 511. ZKP isticanjem da je sednica veća Apelacionog suda u Nišu u predmetu Kž1 484/2024 održana dana 04.02.2025. godine bez pozivanja branilaca, iako je odbrana u vezi sa predmetnim krivičnim delom bila obavezna. Kako povreda zakona iz člana 511. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenog preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB u preostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da je okrivljeni BB reagovao na vreme, savesno i blagovremeno, da nižestepeni sudovi pogrešno šire standard nesavesnog postupanja lekara, suprotno medicinskim pravilima i važećoj sudskoj praksi, te da su terapijske mere koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom bile u skladu sa ordinacijom i standardima struke, kao i da odsustvo kliničkih znakova i bolova u trbuhu oštećene nije ukazivalo na potrebu konsultacije hirurga u tom trenutku, pa kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković