Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Gvozdenac zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pravnosnažne presude Višeg suda u Somboru K-62/14 od 13.06.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1023/16 od 18.10.2016. godine i predmet vrati na ponovno postupanje ili da navedene presude preinači tako što će shodno članu 423. tačka 2) ZKP okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili tako što će shodno članu 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenom odbiti optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja,

- branilac okrivljenog BB - advokat Stevan Obrenov zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno postupanje ili da navedene presude preinači tako što će shodno članu 423. tačka 2) ZKP okrivljenog BB osloboditi od optužbe ili tako što će shodno članu 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenom odbiti optužbu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su zahtevi nedozvoljeni, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog BB ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a branilac okrivljenog AA ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima. Međutim, branioci okrivljenih ove povrede zakona obrazlažu nerazumljivošću izreke prvostepene presude i nedavanjem od strane nižestepenih sudova razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, s tim što branilac okrivljenog BB istu obrazlaže i protivrečnošću između izreke i razloga presude, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Pored toga, branioci okrivljenih u zahtevima ukazuju i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva inače dozvoljeno okrivljenima, navodeći da se radnje okrivljenih eventualno mogu kvalifikovati kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ, a za koje krivično delo je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a koji navodi branilaca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenima. Međutim, obrazlažući napred navedene povrede branioci okrivljenih zapravo osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza vezano za način utvrđivanja vrednosti pribavljene protivpravne imovinske koristi, što je po stavu branioca uticalo na pravilnu ocenu.

Takođe, branilac okrivljenog BB u obrazloženju zahteva navodi da nijednim izvedenim dokazom nije utvrđeno da je okrivljeni BB, koji je bio samo formalni vlasnik preduzeća „GG“ ..., preduzeo bilo kakvu radnju izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim, tako da je ovaj okrivljeni po mišljenju odbrane oglašen krivim isključivo zbog toga što je na njegov privatni račun u jednom momentu sa računa preduzeća uplaćeno 135.600,00 dinara, pri čemu nije utvrđeno ko je taj novac, od kojih sredstava i kojim povodom uplatio, a što sve, u bitnom po nalaženju ovoga suda predstavlja osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza u pravnosnažnim odlukama.

Kako su, dakle, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, dok se suštinski ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih ocenio nedozvoljenim.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahteve za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Gvozdenca i branioca okrivljenog BB - advokata Stevana Obrenov odbacio kao nedozvoljene.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić