U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 575. KZ Italije i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz. 898/2025 od 09.12.2025. godine, podnetom protiv pravnosnažih rešenja Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 07.03.2025. godine, ispravljeno rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 31.03.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ-kre-6/25 od 24.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 10.02.2026. godine, jednoglasno doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz. 898/2025 od 09.12.2025. godine pa se PREINAČUJU pravnosnažna rešenja Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 07.03.2025. godine, ispravljeno rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 31.03.2025. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ-kre-6/25 od 24.04.2025. godine, tako što Vrhovni sud UTVRĐUJE da nisu ispunjene pretpostavke za izručenje okrivljenog AA, JMBG ..., od oca BB i majke VV, devojačko prezime majke ..., rođen ...1985. godine u ..., Republika Srbija, sa prebivalištem u ..., ulica ... broj .., državljanin Republike Srbije, iz Republike Srbije u Republiku Italiju, u postupku izručenja po zamolnici – molbi za izručenje Ministarstva pravde Republike Italije br. EA Serbia 96 (2018) FM-SN od 13.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 07.03.2025. godine, ispravljenim rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 31.03.2025. godine, utvrđeno je da su ispunjene pretpostavke za izručenje Republici Italiji okrivljenog AA, sa generalijama kao u izreci, iz Republike Srbije, u postupku izručenja po zamolnici – molbi za izručenje Ministarstva pravde Republike Italije br. EA Serbia 96 (2018) FM-SN od 13.12.2024. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ-kre-6/25 od 24.04.2025. godine, u stavu jedan, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Labuda Stojanovića i rešenje Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 07.03.2025. godine, ispravljeno rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 31.03.2025. godine, potvrđeno, dok je u stavu dva odbačena žalba okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 07.03.2025. godine, ispravljeno rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kre. 2/25 od 31.03.2025. godine, kao neblagovremena.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 898/2025 od 09.12.2025. godine, zbog povrede zakona iz člana 16. u vezi člana 7. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i povrede člana 2. i 3. u vezi člana 6. stav 4. Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšavanju primene Evropske konvencije o ekstradiciji od 13. decembra 1957. godine („Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori“ broj 12 od 27.09.2018. godine).

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio braniocu okrivljenog, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz. 898/2025 od 09.12.2025. godine je osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da se protiv okrivljenog AA pred sudom u Trstu (Sekcija sudija preliminarne istrage) vodi postupak broj 5645/17 R.G.N.R. i br. 3949/17 R.G.G.I.P zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo iz člana 575. KZ Italija i krivično delo razbojništvo iz člana 628. KZ Italije. Prema navodima iz priloga dostvaljenih uz zamolnicu krivična dela su izvršena dana 20.12.2017. godine u Trstu u mestu Opicina.

U skladu sa odredbama člana 2. i 3. u vezi člana 6. stav 4. Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšavanju primene Evropske konvencije o ekstradiciji od 13.12.1957. godine („Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori“ broj 12/2018 od 27.09.2018. godine) koji je stupio na snagu 05.10.2018. godine, propisano je da se Sporazum primenjuje na zamolnice koje se odnose na krivična dela izvršena nakon njegovog stupanja na snagu.

Odredbom člana 7. Zakona o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima propisane su pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći, dok su odredbama člana 16. istog Zakona propisane pretpostavke za izručenje. U stavu 1. tačka 1) člana 16. Zakona o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima propisano je, da pored pretpostavki predviđenih članom 7. tog Zakona pretpostavke za izručenje su i da lice čije se izručenje zahteva nije državljanin Republike Srbije.

Imajući u vidu navedeno, a pre svega činjenicu da se okrivljenom AA na teret stavlja da je krivična dela povodom kojih se izručenje i traži, izvršio dana 20.12.2017. godine, odnosno za krivična dela koje je izvršio pre stupanja na snagu Sporazuma, to nisu ispunjeni uslovi za izručenje okrivljenog AA, državljanina Republike Srbije Republici Italiji prema Zakonu o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšavanju primene Evropske konvencije o ekstradiciji od 13.12.1957. godine, niti su ispunjeni uslovi propisani članom 7. i 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz. 898/2025 od 09.12.2025. godine i pobijana rešenja preinačio, jer su povređene odredbe člana 2. i 3. u vezi člana 6. stav 4. Zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšavanju primene Evropske konvencije o ekstradiciji od 13.12.1957. godine i člana 7. i 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i utvrdio da nisu ispunjene pretpostavke za izručenje okrivljenog AA državljanina Republike Srbije Republici Italiji po zamolnici – molbi za izručenje Ministarstva pravde Republike Italije br. EA Serbia 96 (2018) FM-SN od 13.12.2024. godine.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković