Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Azema Kicaja je neosnovan.

Branilac okrivljenog Azema Kicaja, u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na Zapisniku o pretresu broda od 06.02.2007. godine, kao i na drugim dokazima koji proističu iz ovog dokaza, koji je pribavljen na nezakonit način, jer u konkretnom slučaju nije postojala naredba suda, pretres je obavljen bez prisustva svedoka, bez naznačenja razloga za ulazak i pretresanje, bez prisustva javnog tužioca, i vlasnika broda, kao i bez prisustva branioca pri čemu je na kasnije sačinjenoj službenoj belešci konstatovano da okrivljeni zahteva prisustvo branioca, pa se na ovakvom dokazu ne može zasnivati presuda na koji način branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sekretarijat u Beogradu, PS Novi Sad dana 06.02.2007. godine sačinio Zapisnik o pretresanju broda i drugih prostorija, da je pretresanje izvršeno bez naredbe na osnovu člana 81. ZKP zbog toga što je postojala bojazan da će predmeti krivičnog dela biti sakriveni, odbačeni ili uništeni, da je držalac broda Azem Kicaj izjavio da ne zahteva prisustvo advokata, da su pretresu broda prisustvovali punoletni građani kao svedoci i to AA, BB i VV, kao i da su prisutni građani svedoci, držalac stana, ovlašćeno službeno lice i zapisničar navedeni zapisnik potpisali.

Odredbom člana 604. ZKP propisano da je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04... 76/10).

Okrivljeni Azem Kicaj je krivična dela za koja je oglašen krivim u ovom krivičnom postupku izvršio dana 06.02.2007. godine, u vreme važenja Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04... 49/07), koji je u članu 81. stav 5. propisivao da ovlašćena službena lica u organu unutrašnjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka sprovesti pretresanje lica prilikom izvršenja rešenja o privođenju ili prilikom lišenja slobode, ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili oruđe za napad, ili ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivičnom postupku.

Ceneći zakonitost radnje dokazivanja pretresanje stana – u konkretnom slučaju broda, prema Zakoniku o krivičnom postupku koji je važio u vreme preduzimanja te dokazne radnje (Zakonik okrivičnom postupku „Sl. list broj 70/01... „Službeni glasnik RS“ broj 58/04... 49/07), Vrhovni kasacioni sud je našao da je navedena dokazna radnja u svemu preduzeta u skladu sa odredbama tada važećeg ZKP – bez naredbe na osnovu člana 81. stav 5. ZKP, ali i da držalac broda Azem Kicaj nije zahtevao prisustvo advokata – branioca, kao i da je pretresanju broda prisustvovalo tri svedoka, i da je zapisnik potpisan od strane prisutnih, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je navedena dokazna radnja, zapisnik o pretresanju broda, kao i dokazi proistekli iz njega, izveden suprotno odredbama tada važećeg ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnoani.

Službena beleška na koju se zahtevom branioca okrivljenog Azema Kicaja ukazuje nije izvođena kao dokaz u ovom krivičnom postupku, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Azema Kicaja, kojima se polemiše sa činjeničnim zaključcima suda, jer pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Azema Kicaj ukazuje se i da okrivljeni nije obavio poverljiv razgovor sa braniocem po službenoj dužnosti prilikom saslušanja u policiji, pa se ni na ovako izvedenom dokazu u ovoj krivičnom postupku ne može zasnivati presuda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda obavljanje poverljivog razgovora prilikom saslušanja u policiji između okrivljenog i njegovog branioca ne predstavlja obavezu propisanu Zakonikom o krivičnom postupku koji je važio u vreme preduzimanja te krivično procesne radnje, već predstavlja samo mogućnost da okrivljeni takav razgovor obavi, pa su i ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Azema Kicaja od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                   Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić