Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ilije Jakimova, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog Ilije Jakovima u zahtevu za zaštitu zakonitosti, formalno se poziva na više zakonom dozvoljenih osnova, pre svega na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a ukazuje i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, iako ove povrede numerički ne označava. Međutim, sadržina i način obrazlaganja zahteva ne odgovaraju pravnoj prirodi ovih povreda, već iz celokupne sadržine zahteva proizilazi da branilac istim osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, ukazujući da iz izvedenih dokaza ne proizilazi da je okrivljeni imao nameru pribavljanja protivpravne imovinske koristi, niti da je odluka o izvršenju dela doneta u stanju uračunljivosti. Posebno se problematizuje stanje alkoholisanosti okrivljenog u vreme izvršenja dela, uz pozivanje na nalaz veštaka i dovodi u pitanje pravni značaj tog stanja u odnosu na postojanje krivice i umišljaja. Pored ovoga, branilac u zahtevu iznosi sopstveno činjenično i vrednosno mišljenje o ispunjenosti uslova za primenu instituta dela malog značaja iz člana 18. Krivičnog zakonika i o eventualnoj drugačijoj pravnoj kvalifikaciji radnji okrivljenog i to konkretno kao krivično delo iz člana 210. Krivičnog zakonika. U vezi sa tim, branilac nadalje navodi da u konkretnom slučaju nije pouzdano utvrđeno ko je oštećeni, niti čija je imovina bila predmet radnje izvršenja, osporavajući poreklo i vlasništvo oduzetog novca, kao i dokaznu vrednost iskaza svedoka, koji su u postupku ispitani na te okolnosti. Takođe, u zahtevu branilac osporava ocenu dokaza izvršenu od strane suda, uz iznošenje drugačijeg tumačenja sadržine pojedinih dokaza i njihovog značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, dovodeći u pitanje zaključke suda zasnovane na tim dokazima, ističući nadalje lične i životne okolnosti okrivljenog, njegov socijalni status, kao i ponašanje pre i posle izvršenja krivičnog dela, izvodeći iz tih okolnosti svoje zaključke o stepenu krivice i društvene opasnosti preduzete radnje.

Kako, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP, što nije zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Ilije Jakimova, ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković