Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da sud nije utvrdio tačno vreme, mesto i način izvršenja predmetnog krivičnog dela, odnosno mehanizam nastanka telesnih povreda oštećenog zbog čega je bilo neophodno odrediti dodatno veštačenje (superveštačenje) na okolnost mehanizma nastanka telesnih povreda oštećenog, odnosno obaviti rekonstrukciju predmetnog događaja, što je branilac okrivljenog predlagao u toku postupka a ovi dokazni predlozi odbrane su odbijeni kao neosnovani od strane prvostepenog suda čime je okrivljenom onemogućeno da iznese svoju odbranu. Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu navodi i to da su iskazi svedoka VV i GG, koje je sud prihvatio kao verodostojne, kontradiktorni i lažni u pogledu činjenica i okolnosti taksativno navedenih u zahtevu, a da sa druge strane nije uvažen iskaz svedoka maloletnog DD, iako je ovaj iskaz najlogičniji, te ukazuje da iz utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem, zbog čega je, prema navodima zahteva, u prvostepenom postupku povređeno načelo prezumpcije nevinosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ceni odbranu okrivljenog i izvedene dokaze i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu vremena, mesta i načina izvršenja inkriminisanih radnji, odnosno mehanizma nastanka telesnih povreda oštećenog kao i postojanje subjektivnog obeležja predmetnog krivičnog dela kod okrivljenog na koji način pravnosnažnu presudu osporava zbog ocene izvedenih dokaza i istom utvrđenog činjeničnog stanja.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe da je na štetu okrivljenog povređena pretpostavka nevinosti čime se ukazuje na povredu odredbe člana 3. ZKP; da sud nije prihvatio dokazne predloge odbrane da se obavi rekonstrukcija predmetnog događaja i dopunsko veštačenje, te se na ovaj način ukazuje na povredu člana 395. ZKP, kao i da je izrečena krivična sankcija nepravična jer je okrivljeni lice koje se nalazi u teškoj materijalnoj situaciji, kojim navodima branilac okrivljenog ističe da sud nije pravilno izrekao krivičnu sankciju, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja i time pravnosnažnu presudu pobija zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi kao ni zbog napred istaknutih povreda odredaba procesnog zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređeno i pravo na pravično suđenje propisano odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije, odnosno odredbom člana 6. Evropske konvencije o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda, zbog pogrešne ocene dokaza i neprihvatanja dokaznih predloga odbrane.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da se u zahtevu u odnosu na povredu ljudskog prava okrivljenog (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP), ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u odnosu na navedenu povredu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                              Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                            Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić