Oštećeni je za imovinskopravni zahtev upućen na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 906/16 od 19.07.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 1/13 od 19.04.2016. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Dragan Čolić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Dragana Čolića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okriljenog AA, adv. Dragan Čolić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, navodi da je prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pravnosnažnih presuda učinio povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 3) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, zbog kojih povreda je zahtev za zaštitu zakonitosti dozvoljen, ali se u zahtevu ne opredeljuje u čemu se ove povrede sastoje, već se u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Navodi zahteva kojima se ukazuje da u pobijanim presudama o svim odlučnim činjenicama nisu dati dovoljno jasni i precizni razlozi, a dato obrazloženje ne odgovara sadržini izvedenih dokaza na koje se poziva prvostepeni sud, ustvari predstavljaju povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda nije u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Kako su, dakle u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih povreda je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva kao i na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP iz kog razloga podnošenje zahteva takođe nije dozvoljeno, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, adv. Dragana Čolića, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić