Rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu 2 KV.751/16 od 04.11.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Đorđevića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu 3 K.535/15 od 06.09.2016. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miroslav Đorđević zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Zrenjaninu 3 K.535/15 od 06.09.2016. godine i 2 KV.751/16 od 04.11.2016. godine, tako što će pored troškova krivičnog postupka utvrđenih prvostepenim rešenjem utvrditi i troškove odbrane u iznosu od još 123.750,00 dinara po osnovu naknade troškova krivičnog postupka i u iznosu od 11.250,00 dinara po osnovu sastava žalbe od 12.09.2016. godine, odnosno u ukupnom iznosu od još 135.000,00 dinara, te obavezati Republiku Srbiju - Osnovni sud u Zrenjaninu da navedeni iznos isplati okrivljenom putem branioca, a na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima Osnovnog suda u Zrenjaninu učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 265. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 3. stav 1. i 2, Tarifnog broja 4. stav 1. tačka 11) i stav 2. i Tarifnog broja 79. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) (u daljem tekstu: Advokatska tarifa, AT).

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 3 K.535/15 od 29.02.2016. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1. 116/16 od 01.06.2016. godine, okrivljeni AA na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ i određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Nakon toga, okrivljeni je preko branioca dana 08.07.2016. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 444.750,00 dinara, u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca, a, između ostalog, opredelio je i troškove na ime nagrade za odbranu okrivljenog sa pristupom na ročištima na kojima je objavljena presuda dana 30.03.2015. godine i dana 29.02.2016. godine, na ime nagrade za sastav podneska od 10.06.2014. godine, na ime nagrade za sastav pet podnesaka od 23.07.2014. godine, 29.07.2014. godine, 11.02.2015. godine, 08.09.2015. godine i 04.02.2016. godine, kao i na ime nagrade za jedan pregled i razmatranje spisa predmeta u ponovljenom prvostepenom postupku, a sve u skladu sa važećom AT.

Odlučujući o zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka Osnovni sud u Zrenjaninu je pobijanim prvostepenim rešenjem delimično usvojio podneti zahtev i dosudio troškove krivičnog postupka u iznosu od 286.500,00 dinara na ime odbrane okrivljenog od strane stručnog lica - advokata, pri čemu je u obrazloženju prvostepenog rešenja detaljno navedeno za koje procesne radnje braniocu okrivljenog pripada nagrada i u kojim iznosima u skladu sa važećom Advokatskom tarifom prema visini zaprećene kazne za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje je okrivljeni bio optužen (osnovica za obračun nagrade je 750 poena, a vrednost jednog poena iznosi 30,00 dinara), a navedeno je i koje troškove sud nije priznao okrivljenom i iz kojih razloga. Drugostepeno veće Osnovnog suda u Zrenjaninu je odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a u kojoj su pored ostalih nepriznatih troškova krivičnog postupka zahtevani i troškovi na ime nagrade braniocu za sastav žalbe, odbilo žalbu kao neosnovanu, nalazeći da je prvostepeno rešenje u potpunosti pravilno i na zakonu zasnovano i obrazlažući koje troškove sud nije priznao okrivljenom i iz kojih razloga.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Pre svega, prvostepenim rešenjem je na ime nagrade braniocu za pristup na dva posebno održana ročišta na kojima je nakon zaključenja glavnog pretresa objavljena presuda i to dana 30.03.2015. godine i dana 29.02.2016. godine dosuđen iznos od po 1.500,00 dinara za svaki pristup, uz obrazloženje suda da se ne radi o procesnim radnjama u cilju odbrane okrivljenog, te da braniocu okrivljenog nagrada za odbranu okrivljenog u punom iznosu pripada samo za prisustvo na glavnom pretresu ili sednici veća.

Postupajući na ovaj način nižestepeni sudovi su, donoseći pobijana rešenja, učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 3. stav 1. i 2. AT, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Naime, Tarifnim brojem 3. AT u stavu 1. je propisano da za svaki održani glavni pretres ili sednicu veća kojima je prisustvovao advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, a za svaki neodržan glavni pretres ili sednicu veća na koje je pristupio advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. U stavu 2. istog tarifnog broja je propisano da za prisustvovanje glavnim pretresima ili sednicama veća, pored nagrade za odbranu advokatu pripada i nagrada u iznosu od 50 poena za svaki započeti sat, računajući od vremena kada je početak glavnog pretresa ili sednice veća bio zakazan.

Imajući u vidu citirane odredbe ZKP, kao i odredbe Advokatske tarife, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi prilikom obračunavanja iznosa nagrade za odbranu okrivljenog na posebno održanim ročištima na kojima je objavljena presuda i to dana 30.03.2015. godine i dana 29.02.2016. godine pogrešno primenili Advokatsku tarifu i to Tarifni broj 3. stav 2. AT, jer su priznali nagradu braniocu samo za pristup objavljivanju presude, a ne istovremeno i nagradu za odbranu okrivljenog, čime su postupili suprotno Tarifnom broju 3. stav 1. i 2. AT. Ovo sa razloga jer se prilikom objavljivanja presude ne radi samo o pukom prisustvu branioca okrivljenog toj procesnoj radnji suda, već se radi o zastupanju odbrane sa svim pripadajućim zakonskim ovlašćenjima, obzirom da stranke mogu odmah po objavljivanju presude da se odreknu prava na žalbu, te da zahtevaju produženje roka za izjavljivanje žalbe, pa stoga u konkretnom slučaju okrivljenom pripadaju i troškovi na ime nagrade braniocu za odbranu u punom iznosu, a ne samo nagrada za pristup branioca, a to što branilac okrivljenog tom prilikom nije preduzeo neku od konkretnih radnji na čije je preduzimanje ovlašćen, to je samo pitanje njegovog izbora i procene u zavisnosti od ponašanja protivne stranke - javnog tužioca u postupku. Imajući u vidu navedeno, to je sud okrivljenom na ime nagrade braniocu za odbranu dana 30.03.2015. godine i dana 29.02.2016. godine, shodno važećoj AT, morao dosuditi iznos od ukupno 48.000,00 dinara, odnosno za svaki dan iznos od po 24.000,00 dinara. Po ovom osnovu okrivljenom je pobijanim rešenjem na ime troškova krivičnog postupka dosuđeno manje ukupno 45.000,00 dinara.

Pored toga, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da su nižestepeni sudovi, i pored pravilnog utvrđenja da podnesci od 23.07.2014. godine, 29.07.2014. godine, 11.02.2015. godine, 08.09.2015. godine i 04.02.2016. godine predstavljaju obrazložene podneske, prilikom obračunavanja iznosa nagrade za sastav ovih pet podnesaka, pogrešno primenili Advokatsku tarifu i to Tarifni broj 4. stav 2. AT, umesto Tarifnog broja 4. stav 1. tačka 11) AT.

Naime, prvostepenim rešenjem priznati su troškovi na ime nagrade braniocu za sastav napred navedenih pet podnesaka u iznosu od po 11.250,00 dinara za svaki podnesak, uz obrazloženje da se radi o ostalim podnescima u krivičnom postupku i da se ovi podnesci ne mogu podvesti ni pod jednu vrstu podnesaka koji su navedeni u stavu 1. Tarifnog broja 4. AT, već samo pod stav 2. Tarifnog broja 4. AT. Međutim, kako su u konkretnom slučaju u pitanju obrazloženi podnesci kojima se ukazuje na nove činjenice i kojima se dostavljaju novi dokazi i predlaže njihovo izvođenje, te se traži da se iz spisa predmeta izdvoje pojedini dokazi, dakle kako se, po nalaženju ovoga suda, radi o obrazloženim podnescima kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani, te kako je Tarifnim brojem 4. stav 1. tačka 11) AT propisano da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje obrazloženih podnesaka kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani, to je sud okrivljenom na ime nagrade braniocu za sastav svakog pojedinačnog podneska, shodno važećoj AT, morao dosuditi iznos od po 22.500,00 dinara, a što za pet podnesaka iznosi ukupno 112.500,00 dinara. Po ovom osnovu je pobijanim rešenjem okrivljenom dosuđen manji iznos i to za svaki od navedenih podnesaka je dosuđeno manje po 11.250,00 dinara, a što ukupno iznosi manje 56.250,00 dinara.

Takođe se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti zaključci nižestepenih sudova dati u obrazloženju pobijanih rešenja da okrivljenom ne pripadaju troškovi na ime nagrade braniocu za sastav podneska od 10.06.2014. godine, jer po stavu suda branilac u navedenom podnesku nije izneo ni jednu činjenicu, niti predložio dokaz ili preduzeo drugu procesnu radnju u cilju odbrane okrivljenog, već je u istom samo zahtevao od suda da mu omogući da izvrši uvid u spise predmeta, a za koju radnju razmatranja spisa predmeta je braniocu u skladu sa važećom Advokatskom tarifom već obračunata i dosuđena nagrada.

Naime, Tarifnim brojem 4. AT u stavu 1. je propisano i taksativno označeno za sastavljanje kojih podnesaka advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1, između ostalog tačkom 11) stava 1. je propisano da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje obrazloženih podnesaka kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani, dok je stavom 2. istog tarifnog broja propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Dakle, imajući u vidu da iz citiranih odredaba Advokatske tarife proizilazi da braniocu pripada nagrada ne samo za sastavljanje onih podnesaka kojima se predlažu dokazi i iznose činjenice koje govore u prilog odbrani, već i za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku, te imajući u vidu da navedeni podnesak od 10.06.2014. godine - zahtev za razmatranje spisa predmeta sa kratkim obrazloženjem, u konkretnom slučaju, spada u ostale podneske u krivičnom postupku za čije sastavljanje prema Tarifnom broju 4. stav 2. AT advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1, to je stoga nepravilan zaključak nižestepenih sudova dat u pobijanim rešenjima da okrivljeni nema pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastav podneska od 10.06.2014. godine. Po ovom osnovu je okrivljenom na ime troškova krivičnog postupka trebalo dosuditi iznos od 11.250,00 dinara.

Osim toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je neosnovan i stav nižestepenih sudova da okrivljenom ne pripadaju troškovi postupka na ime nagrade braniocu za jedan pregled i razmatranje spisa predmeta u ponovljenom prvostepenom postupku, sa obrazloženjem da je branilac od samog početka krivičnog postupka koji je vođen protiv okrivljenog bio upoznat sa svim prilozima i zapisnicima koji se nalaze u spisima predmeta i da mu je već dosuđena nagrada za jedno razmatranje spisa predmeta, te da pravo na nagradu za razmatranje spisa predmeta posle ukidanja prvostepene presude ima samo u slučaju ako su nakon ukidanja dostavljeni novi dokazi i dokumentacija, koji ranije nisu postojali u spisima predmeta, a koji nisu dostavljeni strankama u postupku.

Ovaj stav nižestepenih sudova je neosnovan iz razloga jer je isti u suprotnosti sa odredbom stava 1. Tarifnog broja 79. AT kojom je propisano da za pregledanje ili razmatranje spisa predmeta advokatu pripada 50% nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak čiji spisi se razmatraju. Dakle, kako branilac okrivljenog ima pravo da radi pripremanja odbrane izvrši uvid u spise predmeta i da iste pregleda i razmatra nakon što je ranija prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje i kako mu za to shodno Tarifnom broju 79. stav 1. AT pripada nagrada, to je po ovom osnovu okrivljenom na ime troškova postupka trebalo dosuditi iznos od 11.250,00 dinara.

Takođe, pobijanim drugostepenim rešenjem okrivljenom nisu priznati troškovi postupka na ime nagrade braniocu za sastav žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka, sa obrazloženjem suda da drugostepenim rešenjem veće odlučuje o žalbi protiv već donetog rešenja o troškovima krivičnog postupka i da ukoliko bi odlučilo i o troškovima žalbenog postupka time bi se uskratilo pravo strankama da izjave žalbu protiv takvog rešenja, te da stoga branilac može da podnese poseban zahtev za isplatu troškova žalbenog postupka, o kom zahtevu će posebnim rešenjem odlučiti postupajući sudija i protiv kog rešenja će stranke u postupku imati pravo žalbe.

Postupajući na ovaj način drugostepeni sud je, donoseći pobijano rešenje, učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 4. stav 2. AT. Ovo sa razloga jer po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda žalba branioca okrivljenog na rešenje o troškovima krivičnog postupka u konkretnom slučaju predstavlja podnesak u širem smislu, tako da okrivljeni shodno tarifnom broju 4. stav 2. AT (koji je napred citiran) ima pravo na naknadu troškova na ime nagrade braniocu za sastav žalbe na rešenje o troškovima krivičnog postupka. Po ovom osnovu okrivljenom je trebalo dosuditi iznos od 11.250,00 dinara.

Imajući u vidu napred navedeno, to se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Đorđevića ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Zrenjaninu 3 K.535/15 od 06.09.2016. godine i 2 KV.751/16 od 04.11.2016. godine na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP u vezi Tarifnog broja 3. stav 1. i 2, Tarifnog broja 4. stav 1. tačka 11) i stav 2. i Tarifnog broja 79. stav 1. Advokatske tarife. Ovo sa razloga jer okrivljeni, suprotno stavu nižestepenih sudova, ima pravo na naknadu troškova krivičnog postupka na ime nagrade braniocu za sastav podneska od 10.06.2014.godine i žalbe od 12.09.2016. godine, te na ime nagrade braniocu za jedan pregled i razmatranje spisa predmeta u ponovljenom prvostepenom postupku, kao i pravo na naknadu zahtevanih novčanih iznosa na ime nagrade za odbranu okrivljenog na ročištima na kojima je objavljena presuda dana 30.03.2015.godine i dana 29.02.2016. godine i na ime nagrade za sastav pet podnesaka od 23.07.2014. godine, 29.07.2014. godine, 11.02.2015. godine, 08.09.2015. godine i 04.02.2016. godine. Zbog navedene povrede zakona okrivljenom je na ime troškova krivičnog postupka obračunata i dosuđena manja naknada u ukupnom iznosu od 135.000,00 dinara, a ovi troškovi, s obzirom da je okrivljeni oslobođen od optužbe, treba da padnu na teret budžetskih sredstava suda, a ne da iste snosi sam okrivljeni.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud navedenu povredu zakona otklonio, tako što je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinačio pobijana pravnosnažna rešenja i to tako što je pored dosuđenog iznosa u navedenom prvostepenom rešenju, okrivljenom AA na ime troškova krivičnog postupka dosudio još iznos od 135.000,00 dinara. Ovaj iznos je obračunat u skladu sa važećom Advokatskom tarifom prema visini zaprećene kazne za krivično delo za koje je vođen krivični postupak - krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina (osnovica za obračun nagrade je 750 poena, a vrednost jednog poena iznosi 30,00 dinara).

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Za predsednika veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                    Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić