.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1505/2025
27.01.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Miloša Pešića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K. 38/25 od 10.06.2025. godine i Višeg suda u Jagodini Kž.1 br. 126/25 od 14.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2026. godine, većinom glasova doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Miloša Pešića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K. 38/25 od 10.06.2025. godine i Višeg suda u Jagodini Kž.1 br. 126/25 od 14.10.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K. 38/25 od 10.06.2025. godine, okrivljena AA, oglašena je krivom da je izvršila krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i za isto joj je izrečena uslovna osuda, tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno je određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljena u vreme proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a u slučaju opoziva uslovne osude, okrivljenoj se u izrečenu kaznu zatvora ima računati vreme provedeno u pritvoru od 23.02.2024. godine do 15.03.2024. godine. Istom presudom okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od tri godine, a ukoliko se okrivljena ne podvrgne lečenju na slobodi ili ga samovoljno napusti, ili i pored lečenja nastupi opasnost da ponovno učini protivpravno delo predviđeno u zakonu kao krivično delo, tako da je potrebno lečenje i čuvanje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, sud može izreći obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u takvoj ustanovi. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, na način bliže naveden u izreci prvostepene presude, dok je maloletna oštećena preko privremenog staratelja, a radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućena na parnični postupak.
Presudom Višeg suda u Jagodini Kž.1 br. 126/25 od 14.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, advokata Miloša Pešića i presuda Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 3K. 38/25 od 10.06.2025. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene, advokat Miloš Pešić, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe da je izvršila krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193. Krivičnog zakonika.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan.
Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, a ovo stoga što, po navodima branioca, radnje koje su opisane u izreci presude u vidu pretnji, uvrede i drskog ponašanja, za koje se navodi da su kod maloletne oštećene izazvale plač, mogu biti samo radnje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika, a ne radnje krivičnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kako je to okrivljenoj stavljeno na teret i za koje krivično delo je osuđena.
Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani, a kako su isti isticani u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, o čemu je drugostepeni sud na strani 5. pasus 2. i 3. obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud, to u smislu člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje.
Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.
Zapisničar – savetnik Predsednik veća – sudija
Marija Ribarić, s.r. Miroljub Tomić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
