Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Dušanka Jovanović Šunjara, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1.) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9.) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2.), te povrede člana 447. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati pravostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem, ili da ukine samo drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Beogradu, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, jer je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, umesto da bude oslobođena od optužbe, obzirom da u toku 2012. godine nije pristupala pretraživanju evidencije raspisanih potraga ni za jednim licem, pa ni za BB i VV.

Po oceni ovoga suda, neosnovano se ukazuje na učinjenu povredu zakona, obzirom da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljena AA dana 14.03.2012. godine, u prostorijama Policijske stanice ... u ..., iskorišćavanjem svog službenog ovlašćenja, pribavila BB i VV korist u vidu saznanja da prema njima nisu evidentirane poternice u Jedinstvenom informacionom sistemu MUP-a Republike Srbije, na taj način što je postupajući kao policijski službenik Policijske uprave za grad ..., Odsek za suzbijanje kriminaliteta, Policijska stanica ..., na radnom mestu suzbijanja maloletničke delikvencije, sa zvanjem mlađi policijski narednik prve klase, preko korisničkog naloga u Jedinstvenom informacionom sistemu MUP-a RS u aplikaciji „operativne pretrage“, postupajući suprotno članu 75. Zakona o policiji i članu 47. Obavezne instrukcije od 17.08.2009. godine, u tri navrata preko svog korisničkog naloga izvršila provere da li postoji raspisana poternica za ovim licima, nakon čega je u telefonskom razgovoru BB saopštila da ne postoji poternica ni za njim, niti za VV.

Kako, dakle, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, zbog kojeg je okrivljena AA oglašena krivom, to su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljene da je u konkretnom slučaju pogrešno primenjen zakon na štetu okrivljene, time što je oglašena krivom zbog navedenog krivičnog dela.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, u delu u kojem se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP odbijen kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1.) ZKP određeno je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a odredbom stava 4. istog člana, određeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to taksativnim nabrajanjem povreda koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1). i 4.) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4) te je tako ovom odredbom pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, ograničeno u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Dakle, odredbama člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti po osnovu povrede zakona, kako vremenski tako i u pogledu povreda zakona koje mogu biti razlog za podnošenje zahteva. Imajući u vidu da je odredbom člana 71. tačka 5.) ZKP propisano da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzme sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ni branilac okrivljenog ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti mimo razloga predviđenih u članu 485. stav 4. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9.) ZKP, međutim, u zahtevu ne obrazlaže u čemu se ova povreda sastoji, već s tim u vezi ističe da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda odredaba člana 409. stav 1. ZKP „jer je nezakonitim postupanjem od strane Višeg javnog tužilaštva izvršena prekvalifikacija krivičnog dela koje je okrivljenoj stavljeno na teret, a da prethodno nisu bili ispunjeni uslovi za prekvalifikaciju“, a što nije zakonom propisan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Ostalim navodima zahteva ukazuje se na povredu odredaba člana 447. stav 2. ZKP, jer je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio okrivljenu i njenog branioca, a koja povreda takođe ne predstavlja zakonski razlog za podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljene odbio kao neosnovan, dok je isti zahtev u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2.) ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić