Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 519/25 od 23.09.2025. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Nikole Kačuka preinačena je presuda Višeg suda u Pančevu K 44/24 od 09.04.2025. godine, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, pa je okrivljeni Nikola Kačuk oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme zadržavanja od 21.06.2022. godine u 17,00 časova do 23.06.2022. godine u 13,45 časova kada je zadržavanje okrivljenog ukinuto.

Na osnovu odredbe člana 246. stav 8. i 87. Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude, koji su od okrivljenog oduzeti po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima Ku 1067/22 od 21.06.2022. godine, sačinjenoj od strane PU Pančevo, a koji se po pravnosnažnosti presude imaju uništiti.

Istom presudom obavezan je okrivljeni da sudu na ime paušala plati iznos od 30.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 12.500,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka koji su nastali pred VJT u Pančevu u iznosu od 59.280,00 dinara, sve u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nikole Kačuka, advokat Žarko Ružić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači drugostepenu presudu i okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, osudi na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i ukine meru bezbednosti oduzimanja mobilnog telefona i pretplatničke kartice ili da ukine pobijane presude ipredmet vrati nižestepenom sudu na ponovno odlučivanje. Predložio je da bude pozvan na sednicu veća i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Kačuka, nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog Nikole Kačuka, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, već svojim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu od strane suda, činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji odnosno na povredu odredbe člana 54. stav 1. Krivičnog zakonika, navođenjem da je sud propustio, da okolnost što je okrivljeni od samog početka priznao izvršenje krivičnog dela, ceni kao naročito olakšavajuću okolnost, što je dovelo do izostanka primene odredbe člana 56. i 57. Krivičnog zakonika u konkretnom slučaju i izricanja blaže krivične sankcije okrivljenom.

Iz ovih navoda, po oceni Vrhovnog suda, proizilazi da branilac podnetim zahtevom ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Pored ovoga, branilac u zahtevu osporava i odluku o meri bezbednosti oduzimanja predmeta, navodeći da imajući u vidu da je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, prilikom donošenja odluke o meri bezbednosti, nije bilo mesta primeni odredbe člana 246. stav 8. Krivičnog zakonika, već isključivo odredbe člana 246a stav 5. Krivičnog zakonika.

Po oceni Vrhovnog suda, ovim navodima branilac ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 2. ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava razloge drugostepene presude, navodeći da je tom presudom okrivljeni zvanično oglašen krivim i osuđen zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, dok iz same presude proizilazi da je isti zapravo osuđen zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako je, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca (član 439. tačka 3) ZKP), dok se suštinski ukazuje na povrede odredbi članova 441. stav 1. i 2. ZKP i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Nikole Kačuka, ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković