Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog podnetim zahtevom ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da činjenični opis dela iz izreke pravnosnažne presude ne sadrži sve elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, jer u izreci presude nije navedena i opisana radnja izvršenja kao objektivni element krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom. Naime, radnja dovođenja ili održavanja u zabludi predstavlja kriminalnu aktivnost koja odnos između ugovarača pravnog posla razlikuje od prostog neispunjenja ugovorne obaveze i čini ga krivičnim delom, pa bez navođenja ovog elementa krivičnog dela, koji u suštini predstavlja realizaciju prevarne namere, odnos između ugovornih strana, pa i neispunjenje ugovornih obaveza ostaje u okviru građansko-pravnog odnosa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, u izreci presude je navedeno da je okrivljena u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, „ ...iako je bila sposbna da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica dovela drugog u zabludu i time ga navela da učini štetu svojoj imovini, na taj način što je na sajtu „kupujem-prodajem“ postavila oglas da prodaje mobilni telefon marke „...“, na koji oglas se javio oštećeni..., te je lažnim prikazivanjem činjenica da će mu poslati mobilni telefon nakon što oštećeni uplati avans u visini od 22.000,00 dinara i o tome joj dostavi dokaz u vidu fotografije „Postnet uputnice“, navedeno nije učinila, već je oštećenom poslala dva krompira, na koji način je sebi pribavila protivpravnu imovinsku korist u označenom iznosu, pri čemu je bila svesna svog dela i da je isto zabranjeno, htela je njegovo izvršenje“

Činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, za koje okrivljena pravnosnažno oglašena krivom pri čemu su radnje okrivljene jasno opisane, da je lažno prikazala činjenice da prodaje mobilni telefon marke „....“ za čiju prodaju je postavila oglas na sajtu „kupujem- prodajem“ i da će oštećenom poslati isti nakon što joj uplati avans u visini od 22.000,00 dinara, pa nakon što je oštećeni isto učinio, nije mu poslala mobilni telefon već dva krompira, na koji način je sebi pribavila protivpravnu imovinsku korist u navedenom iznosu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, da je izreka presude nerazumljiva te bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP navodeći da je zaključak suda u direktnoj koliziji sa dokazima izredenim u postupku, te da je neosnovan zaključak suda da je okrivljena poslala paket koji sadrži predmet koji se može upakovati u paket za slanje telefona.

Pored navedenog, zahtevom za zaštitu zakonitosti se osporava i utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza data od strane suda, osporavanjem iskaza oštećenog navodima da ni jednog trenutka nije bio u zabludi, već je bio svestan da oglašena cena ne odgovara stvarnoj ceni. Naime, okrivljena je poslala poruku oštećenom da pita da li je sve u redu iz kog postupanja jasno proizilazi da nije imala nameru za izvršenjem dela, niti je oštećenog dovela ili održavala u zabludi, jer iste nije ni bilo. Činjenica da je okrivljena oglašavala druge telefone iste marke nije od značaja, niti je u postupku utvrđeno da li je posedovala nekoliko mobilnih telefona, ili pak jedan koji je više puta oglašavala.

Branilac okrivljene ističe i da sud nije uzeo u obzir uzrast okrivljene u vreme izvršenja dela da se radi o licu koje je tek postalo punoletno, te da je moguće da je učinila grešku tokom slanja paketa, što je olakšavajuća okolnost i može biti od značaja za određivanje vrste i visine kazne, kojim navodima se suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud, u ovom delu, zahtev branioca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu se navodi i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim, kako branioci okrivljenog u zahtevu uopšte ne navode u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Sandre Rajković, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, člana 484. i 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković