Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Marković, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u vezi člana 84. i člana 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepene presude zasnovane na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati, a kao nezakonite dokaze označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PI Mirijevo od 21.08.2019. godine i izveštaj PS Mirijevo od 22.08.2019. godine, kao i iskaze policijskih službenika BB i VV, koji su sačinili i potvrdu i izveštaj.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 21.08.2019. godine doneta uz povredu odredaba člana 150. ZKP, obzirom da je „u potvrdi izostalo da se unesu podaci gde su se nalazili predmeti – tablice koje se oduzimaju, kao i svojstvo okrivljenog u toj fazi postupka, imajući u vidu da okrivljeni nije bio držalac predmeta u tom momentu, već građanin“, kao i da potvrda sadrži i obaveštenje primljeno od građana, dok prema navodima zahteva izveštaj PS Mirijevo od 22.08.2019. godine predstavlja jednostrani akt koji sačinjavaju policijski službenici o preduzetim radnjama, te ne može predstavljati dokaz na kome se može zasnovati sudska odluka, posebno imajući u vidu da su policijski službenici BB i VV „u potpunosti degradirali verodostojnost ovih nezakonitih dokaza“, budući da su na glavnom pretresu održanom dana 11.07.2022. godine naveli da im je okrivljeni AA rekao „da su na vozilo stavljene tablice“, dok su u spornoj potvrdi i izveštaju napisali da im je rekao „da ih je on stavio“, a što je predstavljalo osnov za procesuiranje okrivljenog i njegovu osudu zbog predmetnog krivičnog dela.

Po oceni ovoga suda, osnovano se u podnetom zahtevu ističe da potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 21.08.2019. godine i izveštaj od 22.08.2019. godine predstavljaju nezakonite dokaze, ozbirom da je i na potvrdi i u izveštaju konstatovano da je ovlašćenim slubženim licima BB i VV okrivljeni izjavio da je predmetne registarske tablice stavio na svoje vozilo kako mu služba parking servisa ne bi odnela auto sa parkinga, a što predstavlja obaveštenje koje je okrivljeni dao pripadnicima policije u svojstvu građanina, na kojim dokazima se u smislu člana 288. stav 2. ZKP ne može zasnivati sudska odluka.

Međutim, iako se radi o nezakonito pribavljenim dokazima, po oceni ovoga suda pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući u vidu da ova procesna povreda ne postoji ukoliko je očigledno, s obzirom na druge dokaze, da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda.

Ovo stoga što pravnosnažna presuda nije zasnovana na potvrdi o oduzetim predmetima od 21.08.2019. godine i izveštaju PS Mirijevo od 22.08.2019. godine u delu u kojem se citiraju navodi okrivljenog dati pred ovlašćenim službenim licima PS Mirijevo, a što jasno proizilazi iz razloga datih u obrazloženju prvostepene presude na strani 14. stav 2. Sud je činjenicu da je okrivljeni na svoje vozilo stavio nepripadajuće registarske oznake utvrdio na osnovu ostalih dokaza izvedenih u toku postupka, a pre svega iz iskaza svedoka GG, dovedenog u vezu sa odbranom okrivljenog. Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić