Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Saša Knežević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje odnosno Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ''ili, opreza radi, ukoliko nađe da postoji odgovornost osuđenog, prekvalifikuje ovaj krivični događaj i osudi ga po zakonu''.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Saše Kneževića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog samo je formalno označio da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, dok je u obrazloženju zahteva naveo da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni počinio krivična dela u pitanju za koja je oglašen krivim, ukazivanjem da je sud, pogrešnom ocenom izvedenih dokaza, a pre svega odbrane okrivljenog koji je negirao da je kritičnom prilikom neovlašćeno držao vatreno oružje i iz istog ispalio više hitaca i na taj način naneo telesnu povredu oštećenom već da je oružje imalo treće lice, a što potvrđuju u svojim iskazima i neposredni očevici događaja svedoci VV i GG, kao i da nalaz i mišljenje veštaka nije u potpunosti interpretiran i pravilno cenjen posebno u pogledu međusobnog položaja okrivljenog i oštećenog u trenutku povređivanja oštećenog koji, po stavu branioca isključuje mogućnost da je okrivljeni ispaljivanjem hitca naneo telesnu povredu oštećenom čijem iskazu se vera ne može pokloniti posebno imajući u vidu da je isti iskaz menjao sedam puta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz ovih navoda proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnih dela u pitanju.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na štetu okrivljenog, zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, pri čemu nije ukazao na koji način je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je sud prilikom odmeravanja kazne dva puta cenio okolnosti pod kojima je došlo do izvršenja krivičnog dela, da nije dao konkretno pojašnjenje u odnosu na konkretan slučaj u pogledu stepena krivične odgovornosti, društvene opasnosti i okolnosti pod kojima je delo izvršeno niti je napravio razliku između otežavajućih i olakšavajućih okolnosti, a takođe je naveo da je okrivljeni navodno ''osuđeno lice'' iako je u odnosu na ove osude nastupila zakonska rehabilitacija zbog čega se okrivljeni ima smatrati neosuđivanim, tako da i ta činjenica čini presudu potpuno kontradiktornom u pogledu uvoda i obrazloženja presude, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da se zahtevom polemiše sa ocenom i utvrđenjem suda u pogledu okolnosti od značaja za odmeravanje krivične sankcije.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Saše Kneževića, ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                    Radmila Dragičević-Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

an