Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavljen Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo pristustvo bilo od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe da je pobijanim rešenjima učinjena povreda odredaba člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 264. ZKP i člana 265. ZKP.

Pobijanim prvostepenim rešenjem, okrivljeni BB i AA obavezani su da sudu na ime troškova krivičnog postupka u predmetu K br.24/15 plate, i to okrivljeni BB iznos od 1.247.085,78 dinara, a okrivljeni AA iznos od 215.335,87 dinara.

U obrazloženju prvostepenog rešenja, dajući razloge za dosuđeni iznos troškova od 215.335,87 dinara okrivljenom AA, sud je naveo da u troškove krivičnog postupka nastalih u predmetu K br.24/15, pored troškova zastupanja branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA – advokata Momčila Vuletića u istražnom postupku, u iznosu od 90.750,00 dinara, spadaju i troškovi psihološkog veštačenja uračunljivosti obojice okrivljenih od strane sudskog veštaka neuropsihijatra dr Zorana Ćirića od 29.05.2013. godine u iznosu od 20.500,00 dinara (po 10.250,00 dinara za svakog okrivljenog), troškovi veštačenja od strane Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Centra za humanumolekularnu genetiku bioloških tragova i njihovo poređenje sa DNK profilima okrivljenih od 13.11.2013. godine u iznosu od 228.671,74 dinara (odnosno u iznosu od po 114.335,87 dinara za svakog okrivljenog), troškovi veštačenja iste institucije od 28.04.2014. godine u iznosu od 14.976,00 dinara (po 7.488,00 dinara za svakog okrivljenog), troškovi dolaska veštaka dr Dušana Keckarevića povodom tih veštačenja u ukupnom iznosu od 78.410,00 dinara (po 39.205,00 dinar za svakog okrivljenog) kao i troškovi dolaska sudskog veštaka dr Radovana Karadžića na glavni pretres u iznosu od 3.400,00 dinara (po 1.700,00 dinara za svakog okrivljenog), a koji troškovi su, prema obrazloženju nastali kao posledica preduzimanja radnji u toku istražnog i dokaznog postupka, a ticali su se obojice okrivljenih, odnosno njihove uloge u kritičnom događaju.

Ovakav stav prihvaćen je kao pravilan i u drugostepenom rešenju, uz obrazloženje da je prvostepenim rešenjem pravilno odlučeno da okrivljeni AA snosi polovinu troškova nastalih usled veštačenja, obzirom na njegovu ulogu u kritičnom događaju.

Međutim, iz spisa predmeta utvrđuje se da je zahtev za sprovođenje istrage protiv okrivljenih BB i AA podnet zbog postojanja osnovane sumnje da su kao saizvršioci učinili krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 4) u vezi člana 33. u vezi sa članom 206. stav 1. KZ, te da je nakon sprovedene istrage okrivljenom BB optužnicom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 4) u vezi člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljenom AA izvršenje krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ u sticaju sa krivičnim delom pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 3. KZ:

Presudom Višeg suda u Prokuplju K br.24/15 od 04.12.2015. godine, okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 4) u vezi člana 206. stav 1. KZ, dok je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ. Istom presudom, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, okrivljeni AA oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da, kada sud okrivljenog oglasi krivim – izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana, propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koja je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je, pored ostalog, da kada se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno u presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci nagrade branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju da teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te da je okrivljeni AA presudom Višeg suda u Prokuplju K br.24/15 od 04.12.2015. godine oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, te da je oglašen krivim samo zbog izvršenja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ, posebno cenići činjenicu da se u konkretnom slučaju troškovi ovog okrivljenog mogu izdvojiti iz ukupnih troškova koji su nastali u toku postupka, kao i da su troškovi veštačenja od strane Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu – Centra za humanu molekularnu genetiku, koje je za predmet imalo prikupljanje bioloških tragova i njihovo poređenje sa DNK profilima okrivljenih, vezano za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 4) u vezi člana 206. stav 1. KZ, za koje delo je samo okrivljeni BB oglašen krivim to je po oceni ovoga suda, Viši sud u Prokuplju bio dužan da iz ukupnih troškova izdvoji troškove koji se odnose na krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 4) u vezi člana 206. stav 1. KZ, te da okrivljenog AA obaveže da nadoknadi samo troškove krivičnog postupka koji se odnose na krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. KZ, zbog kojeg je oglašen krivim, i da odredi da troškovi koji se odnose na krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je oslobođen od optužbe, padaju na teret budžetskih sredstava.

Kako je u pobijanim rešenjima Viši sud u Prokuplju propustio da izdvoji navedene troškove i okrivljene je obavezao da, kako je to navedeno u pobijanim rešenjima, „podele troškove“, to je na ovakav način učinio povredu odredbe člana 441. stav 4. u vezi člana 264. ZKP i člana 265. ZKP, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kao osnovan, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Višem sudu u Prokuplju na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, Viši sud u Prokuplju imaće u vidu primedbe navedene u ovoj presudi, te će postupiti po istima i s tim u vezi na pravilan i zakonit način doneti odluku o troškovima krivičnog postupka u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić