U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Dragana Aćimovića i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Bora Zečevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3K broj 48/20 od 27.07.2020. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 broj 129/20 od 04.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 20. januara 2021. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Bora Zečevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3K broj 48/20 od 27.07.2020. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 broj 129/20 od 04.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 3K broj 48/20 od 27.07.2020. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje delo mu je primenom odredaba člana 64., 65., 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, te da zakonskoj zastupnici maloletnog oštećenog BB nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 80.250,00 dinara, koje je imala angažovanjem punomoćnika iz reda advokata, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

VV, kao ovlašćeno lice, upućena je na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 broj 129/20 od 04.11.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Bora Zečevića, a presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3K broj 48/20 od 27.07.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Boro Zečević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da je okrivljenom dana 20.01.2018. godine prestao radni odnos, te da je usled ove okolnosti - prestanka radnog odnosa kod poslodavca koji je okrivljenom isplaćivao zaradu na osnovu koje je određen iznos izdržavanja, parnična presuda izgubila dejstvo. Nadalje, u zahtevu se navodi da je parnična presuda obavezivala računovodstvo poslodavca za isplatu utvrđenih iznosa na ime izdržavanja, a ne okrivljenog, a usled čega je, prema stavu branioca u konkretnom slučaju isključena protivpravnost, te delo zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim, nije krivično delo.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Krivično delo nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, postoji kada učinilac dela ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom, ili izvršnim poravnanjem.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, te da iz činjeničnog opisa utvrđenog u izreci pravnosnažne presude – da je okrivljeni u periodu i u mestu bliže opisanom u izreci presude, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, svestan protivpravnosti i zabranjenosti dela, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, nije davao izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava – za svog maloletnog sina, oštećenog BB, u iznosu i na način kako je to utvrđeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju 3P2 broj 104/14 od 15.05.2014. godine, koja je postala izvršna dana 25.06.2014. godine, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, i to kako objektivna, koja se odnose na radnje okrivljenog, tako i subjektivna, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, a koja uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Kako se radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 195. stav 1. KZ sastoji u nedavanju izdržavanja u iznosu i na način kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom ili poravnanjem, a delo je izvršeno samim propuštanjem da se daje izdržavanje, a što je u konkretnoj situaciji slučaj, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da delo zbog kog je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, te da su stoga nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode zahteva – da je parnična presuda u konkretnom slučaju obavezivala računovodstvo poslodavca na isplatu doprinosa za izdržavanje maloletnog oštećenog, ali je našao da su ovi navodi bez uticaja obzirom da je na taj način određen samo način izvršenja obaveze, te da je okrivljeni AA, a ne njegovo preduzeće, pravnosnažnom i izvršnom presudom obavezan da daje izdržavanje maloletnom oštećenom, kao licu koje je po zakonu dužan da izdržava.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić