Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan.

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjem povređena odredba člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, jer je veće Osnovnog suda u Novom Sadu donoseći pobijano rešenje zanemarilo pojam specijalnog punomoćja koje je neophodno za naplatu troškova krivičnog postupka, koji svakako pripadaju oštećenom, a ne njegovom punomoćniku, a punomoćje o kome govori sud u obrazloženju pobijanog rešenja je opšte punomoćje za zastupanje oštećenog i sud na osnovu istog nije mogao dosuditi troškove krivičnog postupka punomoćniku oštećenog, jer oštećeni nikada nije ovlastio svog punomoćnika posebnim punomoćjem da u njegovo ime i za njegov račun može naplatiti troškove krivičnog postupka, koji mu pripadaju kao oštećenom na ime angažovanja punomoćnika.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljena AA, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 3634/2011 od 15.06.2012. godine, oglašena krivom zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, kojom presudom je na osnovu člana 196. stav 1. u vezi člana 193. stav 2. tačka 1) do 9) ZKP obavezana da plati troškove krivičnog postupka. Nakon pravnosnažnosti citirane presude prvostepeni sud je odlučujući o zahtevu punomoćnika oštećenog BB za donošenje rešenja kojim će se okrivljena obavezati da na ime troškova krivičnog postupka koji predstavljaju nagradu za nužne izdatke punomoćnika oštećenog, oštećenom isplatiti iznos od 38.250,00 dinara, doneo rešenje K 3634/2011 od 12.06.2015. godine, kojim je okrivljenu obavezao da na ime troškova krivičnog postupka plati punomoćniku oštećenog navedeni iznos, a pobijanim rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Kv 2045/16 od 25.10.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljene izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju pored ostalog i nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećenog.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu nižestepeni sud u konkretnom slučaju je bio ovlašćen da njenom primenom okrivljenu obaveže da punomoćniku oštećene plati troškove krivičnog postupka na ime nagrade i nužnih izdataka u skladu sa preduzetim radnjama u postupku u iznosu od 38.250,00 dinara i to na osnovu punomoćja od 12.11.2011. godine, koje se nalazi u spisima predmeta i kojim je oštećeni BB ovlastio advokata Branka Dušića da ga zastupa u predmetnom krivičnom postupku, te da između ostalog, u njegovo ime i za njegov račun može primati novčane isplate.

Sledstveno tome, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljene, po nalaženju ovoga suda, za dosuđivanje troškova krivičnog postupka punomoćniku oštećenog nije bilo neophodno postojanje specijalnog punomoćja kojim bi oštećeni ovlastio svog punomoćnika da u njegovo ime i za njegov račun može naplatiti troškove krivičnog postupka koji mu pripadaju kao oštećenom u postupku na ime angažovanja punomoćnika a s obzirom na postojanje navedenog punomoćja koje sadrži takvo ovlašćenje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da je pobijano rešenje doneto uz učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                        Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić